која не ради због квара на рендгенској цеви. Покрајинска влада издвојила је недавно на хитној седници 6,4 милиона динара за поправку квара и у току је поступак набавке. У Институту постоје две ангио-сале, те се сада значајно смањује број интервенција. И поред тога, у јединој сали која је на располагању, лекари свакога дана ураде десет заказаних процедура, као и све хитне интервенције за пацијенте из целе Војводине.
Директор Института за кардиоваскулаане болести Војводине у Сремској Камнеици професор др Александар Реџек каже да су Покрајинска влада и Покрајински секретаријат за здравство веома брзо реаговали и обезбедили новац за поправку рендгенске цеви у ангио-сали.
- Поступак набавке је у току и почетком августа се очекује отварање тендера, а половином месеца и завршетак посла. Очекујемо да ће половином августа ангио-сала поново бити у функцији – каже др Реџек за „Дневник“.
Институт има две ангио-сале, те је сада значајно смањен, односно преполовљен капацитет. Према Реџековим речима, у једној сали се свакога дана уради по десет заказаних интервенција, али и сви хитни пацијенти који долазе из целе Војводине.
- На листи чекања тренутно имамо око 900 пацијената, а с обзиром на то да су кардиоваскуларне болести ендемско обољење у Војводини, пре неколико година смо формирали и „стеми“ мрежу која омогућава директан транспорт пацијената из целе Војводине. Недостатак ангио-сала је највећи проблем у брзини збрињавања пацијената с инфарктом миокарда – наводи Реџек и напомиње како Покрајински секретаријат за здравство показао велико разумевање за решавање овог проблема и повећање броја ангио-сала у Војводини.
Идеја је да се у још три центра, у Сомбору, Суботици и Зрењанину, отворе ангио-сале, а лекари Института за КВБ би едуковали колеге. Тако би, са две сале које Институт има у старом објекту, као и једном новом у згради „Каменице 2“ за коју се чека технички пријем, Војводина имала шест ангио-сала. Исти ниво здравствене заштите био би доступан свим грађанима Покрајине и листа чекања била би елиминисана.
Реџек каже да је у Институту у прошле године урађено 4.875 процедура, а годину дана раније нешто мање, 4.794 интервенције, што је у оба случаја двоструко више од просека у Србији.
- Ефикасније лечење кардиоваскуларних болести смањило би смртност, али би и смањило трајне последице које остају по здравље пацијената и њихово функционисање. Правовремено отварање артерије спасава срчани мишић и пацијенти остају радно способни, чак не морају да иду ни на дуготрајне рехабилитације, која подразумевају и додатне трошкове – објашњава др Реџек.
Једна катетеризациона сала, према светским стандардима, неопходна је на 300.000 становника. У Србији тренутно има 22 сале, од којих су две у Војводини која има око два милиона становника. Београд има 13, а остатак Србије још седам сала за катетеризацију.
Љ. Петровић
Инфаркт миокарда најчешћи у Војводини
Кардиоваскуларне болести најчешћи су узрок смртности у Србији. Подаци кажу да је у Војводини учесталост инфаркта миокарда већа него у осталом делу Србије. У популацији старијих од 60 година највећа учесталост инфаркта миокарда је у Севернобачком, Јужнобачком и Јужнобанатском округу.
