Помоћница министра државне управе Марина Дражић рекла је да је Нацртом закона предвиђено обједињавање 11 различитих евиденција које је до сада водило 11 органа.
"То је важно због тога што грађани неће морати да иду од салтера до шалтера и прикупљају своја документа да би завршили поступак, већ ће то један орган моћи да учини за њих тако што ће приступити централном регистру становништва", рекла је Дражићева на скупу у Привредној комори Србије (ПКС).
Оно што је најважније, истакла је, то што ће се смањити сама процедура и што грађани неће морати да плаћају различите изводе.
"Замишљено је да саме институције поднесу захтев Министарству државне управе и локалне самоуправе, а ми ћемо захтев проследити Канцеларији за информационе технологије. Такође ћемо проверити да ли имају техничке могућности да приступе овом регуистру и да ли имају правну сигурност и правну потпору да приступају овим подацима", рекла је Дражићева.
Како је навела, систем је сложен и обједињава 11 различитих службених евиденција, а предвиђена је одложена примена за 1. септембар 2020. године будући да предстоји посао обједињавања података да би се успоставио регистар.
Централни регистар ће обухватити базе Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства унутрашњих послова, Централног регистра обавезног социјалног осигурања, Пореске управе и Републичког геодетског завода.
Секретарка Удружења за електронске комуникације и информационо друштво у ПКС-у Јелена Јовановић рекла је да је доношење овог закона веома важно не само због централног регистра већ и због осталих сервиса који ће моћи да се пусте на основу њега.
"Сви сервиси које је пустила држава аутоматизовани су до једног одређеног нивоа, али нису до петог нивоа, и морали смо увек да имамо и неки папир. Пуштањем овог регистра са свим осталим сервисима допринеће томе да нам неће требати ниједан папир, што је јако важно", рекла је Јовановићева.
Она је навела да сваки регистар мора пратити законодавни оквир и подзаконска акта, после чега следи формално израђивање такве врсте регистра.
Виша саветница у Кабинету председника Владе Србије Светлана Јовановић рекла је да је доношење овог закона веома важно да би се елиминисала прекомерна употреба података.
Такође је истакла да је битна ажурност и тачност евиденције.
На скупу је било речи и о припремљености за примену уредбе о заштити података о лицности (ГДПР).
Председник Друштва за информатику Србије Никола Марковић рекао је да степен припремљености на почетку и да треба донети закон о заштити података о лицности који је тренутно у припреми, и који би требало да буде усаглашен с том уредбом.
"Желимо да видимо како су припремљене за примену ГДПР неке институције, како је то у здравству, банкарству, државној управи и туризму, као и у другим службама. То је важно, јер ако наше инстистуције обрађују податке о грађанима ЕУ, морају применити ту уредбу", рекао је Марковић.
Представници тог друштва се надају да ће се посветити већа пажња примени уредбе и стварању бољег амбијента за заштиту података о лицности.
Како је рекао Марковић, постоје софтверска решења која омгућавају да се брже идентификују лични подаци који су предмет интересовања уредбе и провере какви су ти механизми заштите.
