Банке ангажују агенте да деле кредите по кућама

Прошла година била је прилично црна за шалтерске службенике у банкама: многи од њих остали су без посла. Банке све више траже клијенте вољне да узму кредит на другачији начин.

Шалтер-сале и даље су пуне постера насмејаних и задовљних клијената, атрактивни постери врте се на ТВ каналима, али клијентима се однедавно нуде банкарске услуге и на огласним таблама, бандерама, одмах поред понуде за цепане полутке или приватне часове. Појавили су се агенти банака који нуде да среде све формалности око кредита. На заинтерсованом клијенту је само да оде у банку и потпише финални уговор и чека да новца легне на рачун. Агента плаћа банка, за клијента су те услуге бесплатне.

Познато је да код нас кредитно-депозитним пословима по закону могу да се баве само банке. Али поменути агенти нису изван закона. Баш као што осигуравајуће куће ангажују агенте који обилазе домаћинства, пољопривреднике, власнике возила и нуде полисе осигурања, и банке раде то исто. Клијенти који се јаве од агента могу сазнати све услове као и у банци: суму, камату, рок отплате… Наравно, агенти нису стално запослени већ их банке ангажују по потреби и плаћени су по учинку.

А о томе откуд се сада појавила та група Милан Алемпијевић из синдиката запослених у финансијским организацијама каже:

– Банке траже нове канале продаје и уз то штеде – објашњава он. – Прошле године је затворено много пословних јединца. Много шалтерских службеника је остало без посла. Само Алфа банка је у 2016. број запослених са 1.600 смањила на  800. Они нису били једини који су то урадили. Лане је око 2.000 шалтерских радника изгубило посао. Они су први на удару, док службеници у централама остају поштеђени.

Многи од оних који су остали без посла прихватили су се посла агента јер немају други у изгледу. Клијенти агенту не плаћају ни динара, а такво посредовање у уговарању кредита није забрањено. О томе колико је та пракса добра и шта можемо очекивати у будућности др Зоран Грубишић с Београдске банкарске академије каже:

– Све што доприноси бољој реализацији банкарских услуга је добро – сматра он. – У банкама ће сигурно пратити какве резултате дају агенти и онда видети да ли ће задржати такве канале пласмана или нешто мењати.

Рад тих агената и те како би могао бити добродошао за сеоско становништво и житеље варошица у којима нема ни филијала ни експозитура банака.

Које су то услуге које клијент може очекивати од банкарског агента?

Ако му услови које је добио од агента одговарају, треба да му да личну карту и он ће у банци средити све формалности. Клијент само на крају одлази у банку да потпише уговор. Такав начин рада свакако одговара и старијим и слабо покрентим клијентима. Важно је да клијенти добију услугу која им одговара. Зато, ако неко у поштанском сандучету нађе такав позив, нека га сачува, може добро доћи. Међутим, веома је важно да, пре него што лицу које се представило као агент да личну карту, провери у банци за коју каже да ради – да ли он стварно ради за њих. Ако му већ дајете своју личну карту, нека вам не буде непријатно да тражите његову. Злоупотребе су ту и те како могуће.   

Д. Вујошевић

 

Детаљи на увид

Клијенти који се одлуче да аранжман почну преко агента банке треба да се добро распитају о условима заџивања. Другим речима, агента питајте све што вас интересује. Уколико он или она не знају одговоре на питања, сачекајте да их сазнају. Ако клијент који је кренуо да реализује аранжман из било којег разлога жели да одустане, то може да учини, и то без било каквих трошкова. Слободно се пре потписа може тражити уговор или предуговор на увид.

EUR/RSD 117.1643
Најновије вести