Bез 15 година пензијског стажа нема старосне пензије

Да би било ко остварио прво на старосну пензију, поред испуњених година живота, мора да има најмање 15 година пензијског стажа. То значи да уколико је неко за време свог радног века остварио мање од

 15 година пензијског стажа, не може да рачуна на пензију чак ни када напуни 65 година живота. С друге стране, за године за које му је уплаћен пензијски стаж или га је сам плаћао не може да рачуна на повраћај новца односно он заувек остаје у пензијској каси.
Другим речима, новац који је уплаћиван за мање од 15 година пензијског стажа држава узима за себе, јер не постоји могућност његовог враћања. У Фонду ПИО објашњавају да се пензијски систем у Србији заснива на принципу текућег финансирања. То значи да се пензије исплаћују из текућих доприноса, а оно што је било некада уплаћено, а не може се искористи, већ је потрошено. Такође, прописи Фонда ПИО не садрже одредбе којима се предвиђа могућност повраћаја пензионих доприноса. Право на повраћај уплаћеног новца не предвиђа ни Закон о доприносима.

Законски лимит од 15 година пензијског стажа није недостижан за оне који већ имају мање од тога. Да би једном дошли до пензије, они могу сами себи да уплаћују пензијски стаж и то да бирају по којој основици желе, без обзира на образовање. Наиме, Фонд ПИО свака три месеца, на основу кретања зарада у претходном кварталу, утврђује најнижу и највишу основицу за пензијски допринос и свако ко жели може сам себи да уплаћује стаж. Тренутно је најнижа, од 13 понуђених, основица 5.600, а највиша 80.000 динара. Значило би то да свако ко жели да “достигне” законски лимит од 15 година стажа, а нема запослење или га нема ни на видику, треба годишње да издвоји преко 60.000 односно 960.000 динара како би једног дана дошао до пензије. Проблем је што они који су без посла немају новац ни за најнижу основицу за пензијски допринос, па самим тим и не могу да дођу до законског минимума од 15 година, а о највишој да се и не прича. Недостатак новца је и разлог што све мањи број грађана самостално уплаћује себи пензијске доприносе свесно ризикујући да под старе дане остане без пензије само зато што није успео да сакупи потребних 15 година стажа.

С друге стране, законски лимит од 15 година као предуслов за одлазак у старосну пензију довео је и до тога да сви они који рачунају да ће по годинама живота ићи у пензију, а већ имају потребан пензијски стаж, више немају разлога да самостално уплаћују пензијске доприносе. Тим пре, што им уплата пензијских доприноса на минималну основицу не би донела богзна колико већу пензију. Рачуница показује да им је боље да оставе у yепу 60.000 динара, него да је уплаћују и за то добију који динар већу пензију.

Свакако да је морала бити узета нека година стажа као услов за стицање старосне пензије. Код нас је процењено да 15 година пензијског стажа “права мера”, као и да за све што је мање од тога плаћено остаје држави. Друге државе су то другачије урадиле. Рецимо, Немачка је као услов за старосну пензију увела најмање пет година пензијског стажа, а за оне који имају мање од тога омогућила је повратак новца. Слично су урадиле и друге европске земље.

Сасвим је извесно да ће се наредних година велики број грађана Србије који су током радног века имали мање од 15 година радног стажа придружити онима који и поред дубоке старости немају никакву пензију. Наиме, у Србији нису заживеле социјалне пензије које би заштитиле оне који остаре, а нису никада радили или су радили само неколико година. Према подацима од пре неколико година у Србији је било 300.000 грађана који немају никаква примања само зато што нису испунили услове за пензионисање.

Како они данас живе није тешко претпоставити. Прича о социјалним пензијама, које иначе постоје у многим државама – па и онима у нашем окружењу, често је отварана, али никада није реализована. Чак никада нико није ни покушао да сачини правила о њима, па рецимо домаћицама никада није ни пружена прилика да се надају да ће једног дана добити било какву пензију. Осим, ако су на време уплаћивале или уплаћују саме себи доприносе.
На страну то што многи послодавци у Србији у протекле две и по деценије нису уплаћивали пензијске доприносе за запослене. Држава је то ћутке посматрала и дозвољавала. Сада има оних који су формално радили и више од 15 година, али све им је yаба јер немају за тај период уплаћен допринос. Они до пензије никад неће доћи, а ни до новца који је за њихов рад у пензијску касу уплаћен.

Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.5331
Најновије вести