Дуговања држави односе куће и њиве?

Пољопривреднике ове године, ако је судити по буџету Министарства пољопривреде, очекују многе државне субвенције и унапређење пољопривредне и прехрамбене производње.

 Но, паори поред субвенција на које рачунају, од државе очекују да што пре реши и проблем огромнног дуга који пољопривредници имају према држави на основу неплаћених пензијских доприноса. Рачуна се да су пред крај прошле године пољопривредници држави дуговали чак 90,8 милијарди динара на име неуплаћених пензијских доприноса.

У овом тренутку има 250.000 кандидата за пољопривредне пензије, а само њих 34.000 редовно плаћа пензијске доприносе. Недавно је министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио да би пореска управа формално-правно већ могла да крене у наплату и одузима куће и њиве оним пољопривредницима који имају дуговања према Фонду ПИО због неплаћених доприноса. Недимовић додаје да је такво стање затечено и да се тражи начин да се оно превазиђе.

- Затекли смо велики број пољопривредних газдинстава, дужника по основу доприноса за пензијско осигурање са енормним дуговањима. Тешко је разумети како су обавезу усплате исте висине доприноса за пензијско осигурање имали власници пола хектара земље, као и они са 100 хектара – објаснио је Недимовић.

Управо због тога мењаће се Закон о пензијском и инвалидском осигурању како би се допринос за пензије плаћао на основу прихода, а не на основу земљишта које поседују, јер ће се тако направити разлика између “великих” и “малих” пољопривредника.Но, док се најављене измене Закона о ПИО не изврше, пољопривредницима ће и даље над главом стајати претња да могу остатити без куће или њиве.

Да те претње нису ни мало безазлене и да могу бити и стварност, пред крај прошле године осетио је и Ференц Палашта из Бајмока, коме је због дуга Фонду ПИО од чак 12.000 евра одузето шест јутара земље. Он је укупно имао 19 јутара земље и са њоме хранио седморо чланова породице. Да ствар буде још гора, исти дуг има и његова супруга Тереза која је власник само једног јутра. Представник пољопривредника у овом месту Блашко Темуновић рекао је да су Ференцу Палашту одузели земљу, а он и даље нема начина да плаћа доприносе, па се дугови и даље гомилају.

- Он и многи пољопривредници налазе се у безилазној ситуацији. Мали пољопривредни произвођачи немају од чега да плаћају толики износ за доприносе, јер са малим приносима једва преживљавају, а држава, уместо да им помогне, свесно их тера у пропаст – исакао је Темуновић.По Закону о пензијском и инвалидском осигурању сваки носилац пољопривредног газдинства, без обзира на његову величину, мора да плати исту основицу за пензионо и здравствено осигурање од око 96.000 динара.

Конкретно то значи да исти износ мора да плати ратар са једним или сто хектара, или пчелар са две кошнице, воћар са два хектара јабука. Надлежни државни органи држе се слова овог закона “ко пијан плота”, па је тако  Пореска управа  одлучила да пошаље опомену о врсти и износу пореза. У складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији Пореска управа ће пореском обвезнику, па и пољопривреднику, који у целости или делимично није платио порез, послати опомену која садржи поруку да у року од пет дана може са Пореском управом да расправи спорна питања у вези са врстом износа пореза доспелог за наплату.

Иначе, Закон о ПИО од 2014. године омогућава да се доприноси за пензијско осигурање уплаћују за само једног члана породичног пољопивредног газдинства, а пре тога је то била обавеза за све. Ни та измена није много олакшала живот малим пољопривредним произвођачима, јер они немају новца да плате доприносе ни за једног члана, па се дуг гомила из године у годину. На тај основни дуг зарачунава се камата која је често већа од главнице.

Уколико се Пореска управа буде држала досадашње праксе и правила, многи паори би могли остати без њива и кућа. Спас им је да се што пре промени Закон о ПИО, али то никако не значи да ће им у потпуности бити опроштени дугови из прошлости. Они ће их стићи када једног дана одлуче да оду у пензију. Наиме, када остаре и када од Фонда ПИО буду тражили пољопривредну пензију, “рупа” за неуплаћене доприносе из прошлости онемогућиће их да дођу до заслужене мировине.

Ако се зна да је просечна пољопривредна пензија данас свега нешто више од 10.000 динара , а да је оно што дугују држави десет и више пута већи износ, онда проста рачуница говори да и немају за чим да жале.

Љубинка Малешевић

 

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести