Финансијско образовање предмет који нам недостаје

Када заврше средњу школу наши матуранти знају много тога из класичних предмета. Могу, рецимо, да до танчина објасне шта је песник хтео да каже – тачније шта је професор рекао да је песник хтео да каже - али ће

у свакој пошти или банци тешко испунити најједноставнију уплатницу. Нисмо по томе једини, рупе у практичном знању које живот тражи имају и у другим државама. Зато су поједине земље увеле у школе предмет финансијско образовање који је већ и у дневницима у Мађарској, Чешкој, Великој Британији. Ускоро ће и ђаци у Хрватској моћи да добију оцену из тог градива. Код нас им остаје да се ослоне на самобразовање или да питају родитеље који од почетка овог века и сами уче тај предмет, истина најчешће на сопственом болном искуству.

Финансијским образовањем се у Србији до сада бавила највише Народна банка, у којој смо и потражили одговор на питање о томе треба ли финансије увести у школске курикулуме.

– Образовање младих у овој области убудуће ће бити све значајније. Јер, у перспективи ћемо се и на нашем тржишту сретати са све сложенијим финансијским производима. Одлуке које сваки грађанин буде доносио утицаће не само на њега већ и на ширу друштвену заједницу. Стога стварање и неговање финансијске културе младих треба посматрати као стратешки интерес наше земље – рекли су за „Дневник” у НБС.

Већ целу деценију Народна банка Србије је ангажована на финансијском описмењавању деце и омладине. То раде и друге сличне централне монетарне институције у свету, па се чак и такмиче ко је бољи. Међународна организација за економски развој ОЕЦД препоручила је земљама чланицама да финансијско образовање започне још у основној школи. У складу са том препоруком Народна банка је организовала тематске радионице, финансијске друштвене игре, квизове и специјална предавања за ученике основних и средњих школа. То је већ успешно одржано у преко 40 градова у Србији. На Међународном самиту у Амстердаму пре две године НБС је добила признање за финансијску едукацију и инклузију деце и омладине. Иначе, осим за ђаке, организују се и предавања за наставнике и професоре, а штампана су и четири специјална приручника за ову област, дидактички материјали и алати за финансијско образовање.

И трибине за кориснике финансијских услуга одржавају се широм Србије већ скоро четири године. Лане их је, рецимо, било 39, а посетило их је 1.500 грађана, различите доби и професија. Ипак, највише је било оних који су већ имали негативна искуства и траже правни савет у директном разговору са запосленима и НБС.

– Међутим, мења се и интересовање па је на трибинама све више оних који се интересују за нове производе на нашем тржишту попут електронског банкарства или штедње кроз добровољне пензионе фондове. Картице и кредити су све више у другом плану – наводе из НБС.

У сваком случају, о томе одакле кренути у едукацији у доброј мери зависи и од тога колико су садашње генерације образоване у тој области. НБС је пре извесног времена радила истраживање о финансијској писмености код нас. Оно је обухватило различите делове земље. И испитаници су били различити по годинама, образовању и имовинском стању. Резултати су показали да више од 70 одсто испитаника старијих од 18 година има прилично висок ниво знања о финансијским производима, као и приличан ниво финансијске самоконтроле. Већина наших грађана, показало се, пре него што се одлучи за коначан корак пажљиво размотри да ли себи може да приушти одговарајућу услугу банака и да ли тада своје обавезе може да усклади са текућим, као што су редовно плаћање рачуна са струју, комуналије и слично.

Истраживање је показало и да 39 одсто анкетираних пре стављања потписа на уговор размотри више различитих понуда. Тако поступа млађа и образованија популација, она испод 45 година. Трећина или 29 одсто испитаних не разматра опције детаљно, а 22 одсто и то најмлађих - од 18 до 22 године - уопште не користи ниједну финансијску услугу. Преосталих 10 одсто се опредељује за први производ на који наиђе. Они не разматрају опције и ако између понуђених услуга има великих разлика у висинама камата, премији осигурања, накнадама и трошковима.

Подаци НБС говоре да је искуство до сада било најбоља школа. Рецимо, хиперинфлација је грађанима итекако помогла да боље разумеју како она утиче на трошкове живота. Разумеју и однос између висине приноса и ризика инвестиција. Мање им је, с друге стране, познат принцип диверсификације ризика, односно да улагање у различите финансијске инструменте смањује вероватноћу и степен губитка. То је оно што се објашњава реченицом: Не сва јаја у исту корпу. Добро је што има тако пластичних примера, јер сеоско становништво и грађани са нижим степеном образовања показују знатно лошији ниво познавања финансијских производа.

Ту се, наравно, неминовно стиже до питања колико смо, заправо, финансијски функционално писмени?

У НБС кажу да су анализирали питања и приговоре корисника услуга, њихова интересовања као и искуства са трибина и радионица које су организовали. Закључак се сам наметнуо: већина грађана која се обратила централној банци заправо није читала уговоре које је потписивала. То аутоматски значи да нису били упознати ни са правима ни са обавезама које из њих проистичу. Баш овај пропуст касније је узрок многих проблема током отплате преузетих обавеза, а то ствара тешкоће и породицама клијената и самим банкама, осигуравајућим кућама и другим институцијама. Стога НБС поручује грађанима да пре потписивања уговора све пажљиво прочитају. Савет је такође и да се консултују са неким ко је боље упознат са понудом финансијских институција пре коначне одлуке.

Душанка Вујошевић

 

У Војводини млади спремни да уче

У НБС пажљиво прате структуру посетилаца и њихова интересовања према годинама старости и степену образовања. Анализе које је радила Канцеларија за едукацију корисника финансијских услуга из Новог Сада говори да су најмлађи и најзаинтересованији. Другим речима, трибине у Војводини посећује највише младих људи испод 30 година старости у односу на друге делове земље. То је свакако добар знак, јер они осећају да имају рупу у образовању. Било би добро да знања у овој области почну да стичу већ у вишим разредима основне школе. Данас је јасно да ће многи од њих хлеб тражити у предузетничким водама, а од финансијских услуга које буду користили и одлука које на том пољу буду доносили зависиће добрим делом и то како ће им изгледати цео живот.

EUR/RSD 117.5668
Најновије вести