у јавности о томе много говори. Осим приче о приватизацији тог предузећа, може се чути и да је за куповину заинтересована фирма „Селинус гас&оил“, која је упутила понуду за откуп дуга од око 60 милиона евра и за коју се тврди да је власник директор ДП „Нови Сад – Гас” Јован Вујановић, који је за наш лист дематовао ту тврдњу.
Ипак, како сада стоје ствари, ДП „Нови Сад – Гас” ће још неко време чекати приватизацију јер је у току судски спор у којем би требало да се докаже ко је и у којем проценту власник фирме. Наиме, по речима чланице Управног одбора ДП „Нови Сад – Гас“ Соње Зрнић, приватизација је више пута прекидана јер није окончан судски спор током којег би требало да се утврди учешће државе у имовини тог ДП.
– Тај поступак је још увек у току и неизвесно је када ће бити окончан те приватизација још није спроведена – каже Соња Зрнић. – Када је реч о дуговању ДП „Нови Сад – Гас” ЈП-у „Србијагас” од око 5,5 милијарди динара, потписан је споразум између та два предузеће, а фирма „Селинус гас&оил“ је гарант споразума, односно дала је банкарску гаранцију за дуг за гас, а пре него што је споразум потписан, Влада Србије је дала сагласност.
Председник Удружења за заштиту потрошача „Просперитет” Радомир Ћириловић истиче да је приватизација ДП „Нови Сад – Гас” заустављена још 2005. године с образложењем да се не може спровести док се не утврди обим и структура капитала уложеног у изградњу гасоводне мреже и пратећих објеката. Пре две године је Скупштина града Новог Сада донела одлуку, а на захтев „Просперитета”, да се у складу с прописима предузеће врати под окриље Града, која је упућена Влади Србије, а уместо тога, указује Ћириловић, започет је процес приватизације.
– Упутили смо писмо заинтересованости у којем је јасно речено да се приватизација не може спровести док се не утврде власнички односи, и обавестили премијера Александра Вучића, надлежно министарство те агнеције за енергетику и за борбу против корупције – каже Ћириловић. – Наиме, процењено је да ДП „Нови Сад – Гас”, које има 2.400 километара гасоводне мреже, 60 регулационих станица и других објеката, дистрибуира гас на територији пет општина и има око 60.000 потрошача, вреди 1,9 милијарду динара, што је изузетно мало ако се има у виду да је тржишна цена дужног метра гасоводне мреже око 34 евра.
Говорећи о дугу ДП „Нови Сад – Гас”, Ћириловић указује на то да је он направљен намерно.
– Могуће је да је дуг настао тако што се новац из ДП „Нови Сад – Гас” преливао у ћерку-фирму тог предузећа у Бачкој Паланци, а могуће је и да је део губитака створен због изградње гасне мреже у Бијељини. Како год да је настао дуг, за то су намање криви потрошачи гаса, који су у највећој мери незадовољни услугом тог предузећа, од квалитета гаса, висине дистрибутивне разлике, до одржавања гасне мреже. Уколико потрошачи не добију надокнаду за уложене паре, предузећемо све законом предвиђене мере и исказати незадовољство, од грађанске непослушности до организовања протеста, а у складу са законима о енергетици и о заштити потрошача предложићемо да ДП „Нови сад – Гас” више не буде дистрибутер гаса, пошто потрошачи имају право да бирају дистрибутера – каже Ћириловић.
Д. Млађеновић
Споран статус
Занимљиво је, каже Радомир Ћириловић, да ДП „Нови Сад – Гас” постоји као друштвено предузеће, иако то више није могуће на основу важећих прописа. Он указује на то да изгледа никоме није у интересу да оно престане да постоји као друштвено предузеће пошто до сада, иако је то могло и требало, статус тог предуезћа није промењен.
