Камиони на прелазима у региону чекају 26 милиона сати

БЕОГРАД: Вредност радова на изградњи и реконструкцији нових граничних прелаза у Србији премашиће ове године цифру од 19,3 милиона евра, а циљ ових инвестиција је решавање проблема дугог задржавања, најчешће теретних возила приликом изласка из земље, односно њиховог уласка у Европску унију. 
kamioni, tanjug
Фото: Tanjug Video, ilustracija

Слике километарских колона са терена често стварају утисак да српски граничари не раде довољно брзо, што према речима Веселина Милошевића, заменика директора Управе царине, није тачно, већ, каже, проблем настаје "са друге стране", односно код граничара у ЕУ.

Припадници Управе царина, али и других служби које раде на граничним прелазима у Србији, проблем виде у недовољној пропусној моћи граничних служби, пре свих, Мађарске, Хрватске, а од недавно и Румуније.

Транспортна индустрија Србије, камиони, шлепери и превозници, због дугог задржавања на границама трпе значајну штету.

"Чињеница је да царински поступак не доприноси гужвама, односно дугом чекању, јер траје минимално. Пропусна моћ на нашој страни зависи у највећој мери од супротне, колико су они спремни и вољни и колико могу да прихвате камиона", објашњава Милошевић.

Протекле недеље, када је у Суботици одржана заједничка седнице две владе, мађарске и српске, српски цариници су имали састанак с колегама из те државе.

Представницима мађарске делегације, они су предложили да продуже радно време на прелазима.

Такође, изнета је идеја да се празни камиони који излазе из Србије преусмеравају на граничне прелазе ка Мађарској, а који у том тренутку нису оптерећени саобраћајем...

"Чекамо одговор Мађара", каже Милошевић и истиче да су ови предлози потреба транспортне индустрије Србије.

С обзиром да је граница Србије спољна граница Европске уније, граничари суседних држава правдају споро примање теретњака са српске стране, а често и путничких возила, појачаним контролама које се тичу миграната, преноса роба али и опојних средстава.

Често наводе, каже Милошевић, да имају и проблем с њиховим компјутерским системима, што даље онемогућава бржи пријем возила из Србије.

Као пример наводи недавно задржавање 50 камиона који су на граничном прелазу Ватин, на румунско-српској граници, чекали на српској страни осам сати да би ушли у ЕУ.

Како би се решио део проблема, каже Милошевић, Влада Србије и Министарство финансија улажу напоре да се прошире и изграде нови гранични прелази.

У фебруару, подсећа, отворен је нови гранични прелаз Бајмок који је направљен на истом месту на којем је био стари, а у питању је један од осам граничних прелаза с Мађарском, у који је уложено око два милиона евра.

Почела је и реконструкција граничног прелаза Сот с Хрватском, план је да радови буду завршени за око шест месеци, што би требало да растерети прелазе код Шида и Батроваца.

Радови се обављају и на прелазу Гостун, највећем прелазу са Црном Гором, а требало би да буду завршени за око 18 месеци.

Поред ових прелаза, у току је реконструкција граничних прелаза Котроман са БиХ, у склопу инвестиције изградње аутопута Београд-Сарајево и делова пута према Сремској Митровици и Кузмину према Рачи, а следи реконстркција прелаза Сремска Рача, односно моста који спаја Србију и БиХ.

"Сматрамо да ће сви радови допринети да се транспорт путника и робе у ове земље обавља ефикасније него што је то случај данас", рекао је 

Милошевић и апеловао на возаче да током предстојећих празника имају стрпљења и користе алтернативне граничне прелазе.

Колико транспортна индустрија Србије губи времена и новца због задржавања на граничним прелазима са економијама региона, поред проблема које имају приликом уласка у ЕУ, можда најбоље илуструје податак Светске банке који каже да је на Западном Балкану потребно пет пута више времена да се пређе преко границе него у многим земљама Европске уније.

Камиони у региону утроше 26 милиона часова - што је скоро 3.000 година - чекајући да пређу са једне на другу страну.

Међутим, очекује се да ће време и трошкови трговања на Западном Балкану бити смањени захваљујући новом пројекту Светске банке "Унапређење трговања и саобраћаја на западном Балкану", чија укупна вредност износи 140 милиона долара.

Средства из кредита ће се користити за израду и спровођење мера које ће повећати транспарентност, смањити трошкове, побољшати сарадњу разних институција и скратити време потребно да се тргује преко граница.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести