Ко је творац првог патента регистрованог у Србији?

Док свет улази у четврту индустријску револуцију, ми се још не сналазимо ни у овој трећој. Нове технологије, креативна економија и индустрија знања, као и увек, стижу нам полако,

са закашњењем, али стижу. Гурамо некако...

Како се сналазимо у свету новог и напредног говори и прича о првим регистровани проналасцима у нашим крајевима. Први патент регистрован у Србији није дело ни Николе Тесле, ни Маихајла Пупина, ни Милутина Миланковића нити било ког другог великана и светски цењеног имена српске и светске науке, већ новосадског казанyије и проналазача Милана Т. Јовановића. Ни “Комутатор за електричне динамо машине” ни наизменична струја ни генератор ни трансформатор ни индукциони мотор, ни чамац на даљианско навољење, већ - казанче за печење ракије. Па, живели...
 
Можда би Тесла или Пупин и пријавили нешто први у Србији, али нису имали где. Елем, први закон који је регулисао ову материју донела је Краљевина Србија и носио је име “Закон о заштити мустара и модела” давне 1884. године. Међутим, овим прописом регулисане су само обавезе из раније прихваћене Париске конвеције и по њему се у Србији није могао регистровати било који нови патент. Требало је прође доста времена да би постојала и та солуција, јер је тек 15. новембра 1920, Александар Карађорђевић, наследник престола, прописао Уредбу о заштити индустријске својине, којом се установљава Управа за заштиту индустријске својине као самостално државно надлештво (под министром трговине и индустрије). Први патент регистрован је у Управи 1921, а реч је о „уређају казана за печење ракије“, проналазача Милана Т. Јовановића, казанyије из Новог Сада.
Први српски патент заправо је пренет у новоосновани Уред из Аустроугарске, где је регистрован 14. децембра 1909. под бројем 48722. Мировним уговорима, закљученим после Првог светског рата с Аустријом и Угарском, поданицима бивше двојне монархије призната су на припојеним територијама сва стечена права индустријске својине, с тим што су се могла, на изричити захтев, у сваком појединачном случају, проширити и на целу територију краљевине.
 
Проналазач је уређај описао као „казан за печење ракије, чији се казан за печење једноставно вади из постоља помоћу полуге, па је тако у великој мери олакшано пражњење казана. Иначе, сам казан ради по познатом поступку с низом лопатица за мешање, које се могу лако извући преко зупчаника и поново вратити, где су ти низови лопатица повезани преко клинова који се лако угурају и ваде“.
 
Данас је Нови Сад центар српског ИТ сектора, а да то није случајно показује и овај случај казанyије и проналазача Милана Т. Јовановића.
Није Милан једини који је заборављен, што не чуди јер су многи проналазачи своје патенте регистровали ван Србије. Поред јавности добро познатих Тесле и Пупина, ван жиже јавности остали су неки проналазачи, иако је њихов допринос свету изузетно велики.
 
Добривоје Божић - угледни инжењер машинства остаће упамћен у целом свету по проналаску кочнице за железничка возила која је добила његово име – Божићева кочница. Божићева решења кочнице железничких возила остала су као основа за све типове до данас примењених ваздушних кочница у железничком саобраћају, а први од својих бројних патената је продао 1928. “Шкодиним” заводима за 400.000 долара.
 
Михајло Петровић Алас - мада је био најпознатији као математичар, умео је и да материјализује своје математичко знање, тако да је био плодоносан проналазач, који је своје проналаске штитио патентом. У Француској је регистровао  пет патената за своје проналаске.
Огњеслав Костовић Степановић - један од његових најпознатијих изума је летећи чамац, први хидроавион на свету, који је направио 1911. године.
Дејан Урошевић
 
Шта је највредније у компанијама
Иначе, у Заводу за интелектуалну својину, од његовог оснивања до данас, регистровано је преко 54.000 патената. Према последњим проценама, тренутно је у важности око три хиљаде, а то је заста мало. Према анализама стручњака који се баве проценом вредности привредних субјеката, данас највећа вредност компанија које се налазе на листи 500 најуспешнијих у свету, лежи у нематеријалним добрима у виду патената, жигова, индустријског дизајна, ознака географског порекла и ауторских права. Преко 80 одсто укупне вредности приписује се нематеријалним добрима, за разлику од ситуације пре само 40 година када је процењена материјална имовина вредела толико.
 
EUR/RSD 117.5937
Најновије вести