Мале акционаре и суд мало штити

Србија је знатно напредовала на „Дуинг бизнис” листи коју прави Свестка банка: прескочили смо чак 12 позиција и сада смо на 47. месту. Увек може боље па у наредном

периоду имамо амбицију да уђемо у „топ-30”. Да бисмо то постигли, треба да урадимо штошта. Међу ствари које се морају поправити да би Србија била још занимљивије место за стране инвеститоре спада већа заштита малих акционара. Стручњаци сматрају да треба побољшати и прописе који регулишу ту област, а посебно њихову примену.  Какав је положај малих акционара у Србији, када су толико запели за око стручњацима Светске банке да смо због тога добили и минусе код израде поменуте листе?

– Наши прописи су тако конципирани да су мали акционари у ситуацији да их велики акционар, који је често и већински власник, надгласа, односно да донесе одлуку која је на њихову штету – каже професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић. – Цео копрус прописа који регулише ту област треба конципирати тако да то не може да се догоди. Без тога нема развоја акционарства у Србији. А то је и те како битно јер се ту могу скупити знатне паре.

– Посебан проблем у овој области представља и правосудни систем код нас – каже Бранислав Јоргић из брокерске куће „Јоргић”. – Надлежни из нашег правосудног система се тешко сналазе у споровима које поведу мали акционари па када затраже правду, најчешће остају кратких рукава, односно губе спорове.

Он објашњава да је код нас већински акционар у предности. Он не тражи сагласност малих акционара за продају имовине, често му за откуп њихових акција нуди нереално ниске цене. Када незадовољни таквим развојем догађаја туже великог сувласника, на суду најчешће губе, односно нема одговарајуће заштите од те врсте превара.

Акције су не само вредносне хартије које потврђују власништво већ и добар начин за улагање. У Србији девизна штедња износи око девет милијарди евра. Уз камату од пола процента годишње, многе штедише би радо потражиле уноснији вид улагања од штедног рачуна. Акције се ту намећу као једна од опција. Код нас су улози мали – у просеку се крећу између 500 и 1.000 евра, тек да се купи која акција. Међутим, код нас ће то још извесно време остати тек добра идеја до чије реализације ћемо сачекати. Разлог за то није само у чињеници да прописи и одлуке судова не иду наруку малим акционарима већ и понуда акција код нас.

– Овде нема понуде која би била занимљива за мале акционаре, чак и када би за њих била реално примамљива. Било би добро да понуда не Берзи буде већа и разноврснија. Да се ту, рецимо, појаве акције „Телекома Србија”  и сличних великих компанија – рекао је Бранислав Јоргић. 

Тако нам остаје да до следећег снимања пословне климе у Србији и нове „Дуинг бизнис” листе макар поправимо прописе, када већ правосудни систем не можемо унапредити од данас до сутра.

Д. Вујошевић

 

Од Це-маркета до Пекабете...

Како пролазе мали акционари показују примери којих се сви сећамо. Нисмо заборавили колико су се бунили мали акционари Це-маркета, Пекабете и још неких, али су на крају морали да пристану на цену акција коју су им издиктирали већински власници. Акционари Це-маркета и данас сматрају да су оштећени за више од сто милиона евра. Све то односило се на случај приватизације и продаје Максија, а касније Делеза.

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести