Како је саопштило Пословно удружење “Пијаце Србије”, иако имају све израженију конкуренцију у супер и мегамаркетима, пијаце чувају статус веома важног канала дистрибуције за свеже воће, поврће, млеко, млечне производе, живину и јаја те и даље анимирају велики број и продаваца и купаца.
“За пољопривредне произвођаче пијаце су и даље брз, лако проходан, ефикасан и јефтин канал дситрибуције, а за купце једино место на којем се директно сусрећу са произвођачима и на којем им се нуди велики избор различитих врста роба” – оцењено је у саопштењу овог удружења.
Аутор књиге „Управљање трансформацијом пијаца” Небојша Баталовић за „Дневник“ каже да, према лањским подацима, пијачне управе у Србији, само на основу пореза на додатну вредност у буџет државе годишње уплате 600 милиона динара.
Истичући да су пијаце најјаче тржиште у Србији на којима грађани троше 70 одсто кућног буџета, он додаје да око 95 одсто укупне понуде на пијачним тезгама чини индивидуални сектор, у чему пољопривредници учествују са 70 одсто.„Због овако великог учешћа пољопривредника, држава мора наћи интерес да инвестира у пољопривреду, јер ту су и радна места”, оценио је Баталовић.
Према подацима Републичког завода за статистику, који говоре да је укупна вредност промета пољопривредних производа на пијацама у Републици Србији у 2014. години била је 32 милијарде и 704 милиона динара, што је у односу на 2013. годину, у текућим ценама, више за 3,5 одсто.
У структури вредности промета пољопривредних производа на пијацама у 2014. години највише учествују поврће са 31,3 одсто, воће и грожђе са 19,0 одсто, млеко и млечни производи 17,7 одсто и живина и јаја са 13,8 одсто.Према подацима Републичког завода за статистику, у 2014. години у Републици Србији укупна вредност продаје и откупа производа пољопривреде, шумарства и рибарства била је 168 милијарди и 212 милиона динара, што је у односу на исти период 2013. године, више у текућим ценама за 5,3 одсто, а у сталним ценама за 8,2 одсто.
Прецизних података о броју људи који раде на пијацама и бувљацима нема, али према последњим проценама Уније послодаваца Србије на њима је готово сваког дана око 150.000 људи, који од тога хране и породице.УПС је снимао пијаце у шест градова у Србији, укључујући Београд и Нови Сад, и показало се да 84 одсто радника на пијаци нема регистровано пољопривредно газдинство, нема посао, а међу њима је било и запослених који своја права остварују само на пипиру.
Осталих 16 одсто, колико је било пријављених радника, углавном је радило у киосцима, месарама, пекарама и другим малим радњама у оквиру пијаца. Највећа “сива“ зона је управо у пољопривреди и нелегалној трговини, наводе у УПС-у.
Мађарска роба иде као алва
У Унији послодаваца Србије дошли су до податка да се на тезгама с мађарском робом промет одвија двапут брже него у легалним радњама. Док у радњи пазари један купац, на тезги пазаре два, што је и логично с обзиром на то да је иста роба на пијаци јефтинија и за 30 одсто.
