"Ми морамо да пратимо шта се дешава код њих, како би српски чамац привезали за европски брод", рекао је Гајић у изјави за Танјуг.
Он је истакао да Србија често није земља где се економске расправе у политичкој арени воде на нивоу аргумената већ да врло често политичари и гласачи одлучују на нивоу емоција.
"Овакве конференције су искорак да унесемо мало више аргумената, а мало мање емоција у велике расправе нашег друштва", истакао је Гајић.
Професор на Технолошком универзитету у Тексасу, Роберт Марфи изразио је бојазан да Трампова администрација иде у правцу дизања баријера за проток добара што по мишљењу економиста није добар смер.
"Много људи као што сам и ја, који су хтели више приватизације и померање ка тржишној економији били су срецни јер је Трамп давао изјаве о смањењу владе и слицно, али сада се сви боје да се он враћа у статус кво. Он неке ствари ради добро нарочито у области енергетике, али многе ствари не ради, нарочито у области трговине и ту економисти сматрају да је најслабији", рекао је Марфи.
Он је казао да САД имају једну од највећих стопа корпоративног пореза на свету и да у том смислу подржава могућност смањења пореског оптерећења, али не ако се таква политика спаја са нечим што ће повећати баријере у интернационалној трговини.
"Трендови данашње економије иду у правцу повећавања каматних стопа, након кризе 2008. централне банке широм света смањиле су каматне стопе на нулу или чак испод нуле. Сада је тренд преусмерен и то ће донети озбиљне потешкоће за земље чије су владе направиле највеће дугове током кризе, јер због ниских каматних стопа то нису осећале у правом обиму, сада када оне расту људи ће схватити колико је несмотрено било трошење", рекао је Марфи.
Са Универзитета Франциско Мароквин у Гватемали, Кристофер Лингл рекао је да ће 2016. година бити упамћена по два догађаја која ће донети највеће промене, Брегзит и избор Доналда Трампа за председника САД.
"Ове две промене су створиле прилике, али и опасности за остатак света. На један начин Брегзит може да се посматра и позитивно, то је израз незадовљства људи сувишним мешањем владе у њихов живот", рекао је Лингл.
Са друге стране, како каже, успон Доналда Трампа израз је незадовољства људи глобализацијом и економијом.
"Американци шаљу конфузну поруку, они су збуњени и желе да криве глобализацију, а нарочито Кину што је, по мени, погрешно. Економски проблеми Америке узроковани су високим опорезивањем и превеликом регулацијом, то је отежало радницима проналажење посла, а послодавцима смањило могућности да прошире своје послове и да креирају нове што је основа економског раста", истиче Лингл.
Он је рекао да је посматрање оба ова процеса ствар интерпретације и да Брегзит може да одведе у изолованије друштво, док САД, парадоксално могу постати отвореније друштво.
Free Market Road Show је међународна конференција која се одржава у преко 45 земаља Европе и света.
У питању је конференција путујућег типа, а на догадајима учествују угледни стручњаци, аналитичари, предавачи и представници приватног сектора из света, који говоре о актуелним економским проблемима.
Ове године на конференцији у Србији причаће се о проблему нарастајућег економског популизма и све чешћих тонова за увођењем протекционизма, о значају слободне трговине за приватни сектор у Србији, као и о новим моделима економских размена и употреби технологије у тим моделима.
