Антић: Снажан инвестициони циклус вредан три милијарде евра

БЕОГРАД: У Србији је покренут снажан инвестициони циклус у сектору енергетике вредан више од три милијарде евра, који ће обезбедити дугорочну енергетску безбедност наше земље, изјавио је данас министар енергетике Александар Антић и најавио да ће нови блок у Костолцу Б3 бити завршен 2020. године.
Antic Aleksanadar/Tanjug
Фото: Tanjug

Антић је, отварајући конференцију "Инвестиције и нови капацитети - гарант енергетске безбедности", рекао да ће до 2025. бити уложено више милијарди евра у нове пројекте, као и да ће у том периоду акценат бити стављен на обновљиве изворе енергије.
"Пуно радимо, имамо снажан инвестициони циклус и дубоко верујем да доживљава додатни замајац, који ће капитално утицати на нашу енергетску безбедност", рекао је Антић.

Истакао да је да се све чини да Србија у будућности остане енергетски безбедна земља.
Један од најважнијих пројеката је започета изградња новог блока у Костолцу Б3 снаге 350 мегавата, који ће бити готов и на мрежи 2020. године, што је прво велико енергетско постројење које се гради у Србији после три деценије. 

"До краја ове године имаћемо на мрежи око 250 мегавата струје из снаге ветра. Реч је о три велика ветропарка Алибунар 42 мегавата, Ковачица 105 мегавата и Чибук око 100 мегавата. То је веома значајно за будућност  и поправљање наше енергетске структуре", казао је Антић.
Антић је нагласио да ћемо до 2020. имати на мрежи укупно 500 мегавата из обоновљивих извора енергије.
"Енергетска безбедност једно од кључних питања наше државе, као и питање број један у свим земљама, питање које доминира у свим политичким и геополитичким разматрањима, као и у ЕУ. Србија, такође, ставља у први план питање енергетске безбедности", нагласио је министар.
Антић је нагласио да ниједна држава не може да се буде суверена ни да се развија ако није енергетски безбедна и ако не може да обезбеди енергенте за привреду и становништво.

"Сваки инвеститор прво пита да ли има довољно струје и гаса и зато морамо да имамо појачану инвестициону активност у енегетском сектору како би обезбедили довољне колицицне енергената", навео је Антић.
Антић је нагласио да се озбиљно развија и неколико пројекат у хидро сектору, као што су моравске хидроелеткране кроз пет каскадних хидроелектрана по 30 дмегавата, затим на Дрини и Ибру, где постоји потенцијал за више стотина мегавата струје.

"Србија треба да разматра и потребу изградње још једне велике реверзибилне хидроелектране за коју дубоко верујем да има у будућности због обновљивих извора и производње у вршсним сатима".
Када је реч о термосектору, Антић је истакао да треба да нахранимо наш термосектор и подсетио да се шири коп Дрмно за додатних три милиона тона угља годишње, као и отварање нових копова на Колубари - отворено поље Г, а предстоји нови коп Радљево.

Министар је казао да се ревитализују и модернизују постојећи капацитети односно блокови у термоелектранама, затим хидроелетрана Ђердап и Зворник и да се реализују и много други пројекти.
Антић је рекао да је један од приоритета да се што више укључе домаће фирме у те пројекте, како би се технолошки унапредиле и истакао да ће министарство инсистирати да уговори за велике послове предвиђају веће учешће наших предузећа.

Директор Сектора за кључне инвестиционе пројекте у ЕПС - у Владимир Марковић је нагласио да српска привреда има потребне капацитете, искуство и ресурсе да одговори захтевима страним компанија. 
Казао је да се, на пример, у оквиру пројекта изградње новог блока у Костолцу, који се реализује са Кинезима, врши трансфер кинеских технологија на домаће прописе и стандарде.

"Немамо директан утицај на избор домаћих компанија као подизвођача, али подржавамо да се што више укључе и указујемо да српске компаније имају адекватно искуство и капацитете да одговоре свим захтевима и надамо се да ће домаће фирме организованијим приступом према кинеској фими, која је главни извођач радова, добити део посла".
Када је у питању пројекат са Јапанцима у ТЕНТ-у А у Обреновац за одсумпоравање, Марковић је рекао да је то добар пример пошто су скоро 60 одсто од укупне вредности добиле српске компаније и око 95,5 милиона је тзв. српски део.

Говорећи о ЕПС-у казао је да капацитети за производњу струје којима управља ЕПС су укупне снаге 7.355 мегавата, са годишњом производњом од 34.003 гигават часа електричне енергије, што чини ЕПС најпоузданијим ослонцем енергетског система Србије.
Од тога, снага термоелектрана износи 4.054 мегавата, док је снага „зелене“ енергије ЕПС-ових хидроелектрана 2.965 мегавата, што је око 30 одсто ЕПС-ове укупне производње. 

Уз снагу термоелектрана-топлана које додају 336 мегавата на овај конто, ЕПС обезбеђује стабилно и сигурно снабдевање електричном енергијом 3,5 милиона купаца.
О хидро сектору, Марковић је рекао да је очекивано повећање производње струје у хидроелектрани Зворник након ревитализације на годишњем нивоу до 15 одсто. 
Ревитализација ће допринети мањим трошковима одржавања и продужиће радни век ове хидроелектране за још 40 година.
"Радовима на Ђердапу 1, Зворнику и Бајиној Башти, капацитете смо повећали за 140 мегавата", рекао је он.

Каже и да су термокапацитети ЕПС-а највећа снага будући да 70 одсто енергије добијамо из угља.
"Термоелектране су велики део наше историје, као што видите, старост капацитета мери се деценијама и зато се спроводе и у плану су велика, капитална улагања која треба да обезбеде најефикаснију и еколошки прихватљиву експлоатацију угља. Само у пројекте заштите животне средине термокапацитета ЕПС ће уложити више од 600 милиона евра до 2025. године", казао је Марковић.
Детаљније о инвестицијама је говорио руководилац портфолија кључних инвестиционих пројеката ЕПС-а Драгослав Цицовић.
Конференцију је организовао Балканмагазин.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести