Како је данас саопштио Налед, предложеним Нацртом социјално предузетништво се дефинише као обављање делатности од општег интереса, ради стварања нових могућности за решавање друштвених проблема и отклањања последица социјалне искључености рањивих група.
Такође, предложеним решењима се дефинише социјално предузетништво у складу са међународним стандардима и праксом, уважавајући интересе приватног сектора да буду препознати као део сектора социјалног предузетништва када обављају активности од посебног интереса за друштво, као и интереси државе и јавног сектора да се законом не пропишу обавезе за које нема средстава у буџету.
Предвиђа се да је посебан статус социјалног предузећа намењен удружењима, фондацијама, друштвима са ограниченом одговорношћу и свим другим правним лицима која у својим актима пропишу ограничења у располагању профитом и капиталом као и обавезу партиципативног управљања правним лицем.
"На овај начин ставарају се предуслови за увођење подстицаја за социјална предузећа која раде на интеграцији рањивих група, а држава и донатори имају оквир за креирање програма подршке и дефинисање услова које социјална предузећа треба да испуне да би конкурисала за средства", каже експерт Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање Ђорђе Вукотић.
Додаје се да Нацрт пружа избалансирано решење које задовољава интересе свих страна - социјалних предузећа, цивилног друштва, привреде и државе.
На Нацрту Закона о социјалном предузетништву су, уз државне институције, радили представници организација - чланице Коалиције за развој солидарне економије, представници НАЛЕД-а, Грађанских иницијатива, Евроконтакта из Крушевца, Групе 484, и други представници цивилног сектора и социјалних предузећа, а уз подршку Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање, наводи се у саопштењу.
