У укупном кредитном дугу становништа, 47 процената чине готовински а 40 посто су стамбени и кредити за адаптацију.
Пољопривредни кредити су 6,5 процената, потрошачки 1,4 посто а остали кредити 5,1 посто.
У укупном кредитном дугу доцња је 3,4 процената, док по основу кредита становништва она износи 2,3 посто, а обе доцње мање су него на крају прошле године.
Укупан кредитни дуг износи 2.893 милијарде динара и већи је за 12,3 посто него у фебруару 2020. године, док је за 1,9 посто већи него крајем јануара 2021. године.
Гледајући међугодишње, становништво се кредитно задужује брже него правна лица, раст је 13,6 процената односно готово 155 милијарди динара.
Код кредита становништва међугодишње највећи раст од 20,8 процената имали су потрошачки кредити, а следе стамбени, пољопривредни и готовински кредити.
Крајем фебруара у Србији је било 7,88 милиона текућих рачуна за 5,38 милиона корисника.
Износ дозвољеног прекорачења, гледајући међугодишње, био је мањи за 5,9 процената а број текућих рачуна у доцњи мањи је за 0,4 посто.
На крају фебруара било је 1,31 милиона кредитних картица са 1,03 милиона корисника.
Међугодишње гледајући износ одобреног лимита мањи је за 1,1 посто, износ у коришћењу у паду је од 7,9 процената а број кредитних картица у доцњи већи је за 17,8 посто.
