Мали је на презентацији стратешког документа „Програм економских реформи и представљање прелиминарне листе структурних реформи 2019–2021”, за који је тражио подршку привредника, истакао да је најважнији циљ Владе Србије да настави високу стопу раста БДП-а, који је ове године пројектован на 4,2 одсто а до краја године, по пројекцијама, износиће 4,4 одсто.
За наредну годину је, навео је Мали, планиран раст од 3,5 одсто БДП-а, ову годину ће, трећу за редом, буyет бити у суфициту, и то 0,6 одсто БДП-а, а следеће године ићи ће се на још већи суфицит.
Међу циљевима су и даље смањење учешћа јавног дуга у БДП-а, који данас износи 54,1 одсто, као и даљи раст страних директних инвестиција, које су ове године достигле 2,6 милијарде евра.
Мали је рекао и да ће се наставити отварање нових фабрика и запошљавање младих, и истакао да су јасна позитивна кретања на тржишту рада. Тако је навео да је, по последњим статистичким подацима, незапосленост смањена на 11,3 одсто, и да никада није била нижа.
– Нисмо задовољни, треба да идемо још на смањење незапослености, али тренд је добар – оценио је министар финансија.
Он је нагласио да ће у спровођењу најважнијег документа у наредне три године Влада уважити мишљење привреде, као што су заједнички радили и на сету закона који је прошле недеље усвојен у парламенту.
– Од 2012. до 2017. Србија у земље ЕУ извози 85,6 одсто више него што је извозила пре добијања статуса кандидата за чланство у Унији – казао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж на презентацији поменутог стратешког документа.
Он је рекао да је Србија смањила дефиицит у робној размени с европским земљама 40,3 одсто.
– Наша привреда извози много много више, отворена су тржишта, можемо бити конкурентни и на тржишту ЕУ – рекао је Чадеж.
– У мере које ће поспешити раст БДП-а спадају и чврст курс и стабилна инфлација – додао је Мали.
Он је нагласио да је буyет за 2019. конципиран да подстиче раст потрошње кроз повећање плата и пензија, као и повећање минималне цене рада од јануара 2019.
Навео је да је извоз услуга у свет од 2012. године, посебно у последње четири године, повећан 70 одсто, односно с 3,1 милијарде евра на 5,2, уз повећање суфицита од чак девет пута.
– Од 2015. расте и отвореност српске привреде мерена односом спољнотрговинске размене робе и услуга према БДП-у. Прошле године наша укупна размена производа и услуга са светом износила је око 44 милијарде евра и била је 12,3 одсто већа од оставренног БДП-а – казао је Чадеж.
Д. Вујошевић
