Разлика је само у томе што британски послодавци немају кога да упосле да се гориво довезе до пумпи, док код нас предузећа која се баве друмским транспортом решавају недостатак овог кадра ангажовањем возача пензионера.
- Тренутно нам недостаје 10.000 професионалних возача, а имамо евидентираних 160.000 возача са ЦПЦ лиценцом.Просечна старост возача у транспорту је 55 година. Због недостатка шофера, не може се радити селекција кадра, па је велики проблем низак квалитет радне снаге која се може ангажовати - каже за “Дневник” председник Пословног удружења друмског саобраћаја „Србијатранспорт“ Горан Алексић.
Ово удружење има предлоге који би обезбедили да се повећа број професионалних возача и заустави одлив радне снаге јер није само висина зараде та која професионалне возаче одводи на рад у друге земље. Има и нерешених питања унутар еснафа које би држава могла да реши путем субвенција слушајући шта кажу професионална удружења послодаваца на друмовима.
Алексић каже да се код нас годинама уназад не уписује довољан број ђака у средњим школама , а по завршетку матуре мали број њих се опредељује на обуку коју ће финансирати из свог џепа кроз ауто-школе и ЦПЦ центре за обуку.
- Имамо 28 средњих школа, где се по генерацији уписује 1.040 возача, што није довољно за потребе друмског транспорта у Србији - наглашава Алексић.- Неопходно је још бар 2.000 до 3.000 возача годишње, који су потребни сектору транспорта, а који морају о соственом трошку да полажу возачке испите у ауто-школама, да похађају обуку за стручну квалификацију за професионалног возача у лиценцираним центрима.
По речима председника Пословног удружења друмског саобраћаја „Србијатранспорт“ Алексића, обука за професионалног возача камиона кошта око 300.000 динара и траје око шест месеци, а после тога може да се полаже за аутобус, а обука кошта нових 150.000 динара, што је трошак од скоро 4.000 евра и то је скупо за младог човека у Србији.
- Зато мали број људи финансира трошкове обуке, па је и то разлог зашто на тржишту рада нема возача - каже Алкесић и наводи да је својевремено постојала могућност да се бесплатно у војсци прође обука за професионалне возаче, а сада тога нема.
Председник „Србијатранспорта“ наводи да се предлажу ванредне и системске мере. - Ванредне мере су да се субвенционише обука младима до 30 година, да се субвенционише рад ЦПЦ центара за обуку, како би обука младих људи била бесплатна, па чак и да се, по угледу на друге државе, омогући стрнацима да раде код нас. Системска мера је да се снизи старосна граница и услови за улазак у професију, да министарство за просвету отвори више одељења и да уведе професију возача аутобуса, да се министарства за рад и за финансије укључе у решавање питања недостка шофера.
Недостатак професионалних возача, истиче Алексић, не представља проблем само корисницима транспортних услуга, привреди и грађанима, већ друштву у целини.
- Српска привреда и друштво су са преко 80 одсто ослоњени на друмски транспорт, а транспорт је услужна делатност која није сама себи циљ, већ нам је транспорт потребан да задовољи захтеве привреде и потребе мобилности грађана. Снижавање трошкова пословања у сектору транспорта и обезбеђивање квантитета и квалитета потребних ресурса за транспортну услугу су општи интерес – закључио је председник Пословног удружења друмског саобраћаја „Србијатранспорт“ Горан Алексић.
Предлог је да се, уз услов поседовања Б категорије, већ са 18 година може полагати за Д1 категорију и држати волан минибуса, а од 21. године са Д категоријом возити аутобус у градском и приградском саобраћају и да се после три године радног искуства добије професионална дозвола за Д категорију - превоз путника у друмском саобраћају.
Сада је та граница 24 године. Предлог је да се са 18 година може полагати за Ц категорију, уз услов поседовања Б категорије, и ЦЕ категорију, уз услов поседовања Ц категорије.
По речима Алексића, тај предлог се у пракси показао добрим и примењује се у Немачкој јер возачи који већ са 18 година крену да раде, возе и стичу праксу према статистици мање праве прекршаја у саобраћају.
З. Делић
