Објашњавајући зашто је добро да златне резерве буду у Србији, Табаковић је на представљању извештаја о инфлацији, као пример навела тешкоће које је НБС морала да савлада да би вратила из Лондона тону злата преосталу од сукцесије.
Гувернер је истакла да репатријацију златних резерви спроводе бројне земље, између осталих Немачка па и Србија, те да је НБС остварила циљ да има 12,6 посто девизних резерви у злату, што је и даље испод просека развијених земаља од 19,4 посто.
Навела је да се сада све златне резерве налазе у Србији, те да НБС ради дивесификацију резерви како би држава могла да одговори на све своје обавезе.
Табаковић је рекла да ће НБС бити опрезна око будућих куповина злата, и да ће то зависити од потребе да се пре свега подржи привреда, а када се задовоље потребе стабилности државе, онда вишак резерви може да се остави у злату.
Додала је да ће, када је реч о куповини нових количина злата, НБС размотрити када је прави тренутак за то, односно када су најбољи могући тржишни услови, као и да ће јавност бити благовремено обавештена.
Србија има 36,7 тона златних резерви, а све количине које су куповане од некадашњег РТБ Бора и Зиђина плаћене су у динарима, навела је она.
На новинарско питање да ли је циљ да златне резерве достигну 50 тона, Табаковић је објаснила да остављање резерви у злату зависи од околности и додала да ће можда та количина бити достигнута, не искључујући могућност да то буде и следеће године.
Гувернер НБС је открила новинарима такође да је први пут у мају ове године ушла у трезор у којем се чувају златне резерве Србије.
