Вујовић је на седници Стручне групе Владе Србије за сузбијање сиве економије истакао да је потребно што пре формирати радну групу за припрему регулативе како би мера заживела у 2018, саопштио је НАЛЕД.
Стручна група за сузбијање сиве економије подржала је пореско ослобођење почетника у пословању.
"Подржавам иницијативу, јер је веома важно да повећамо шансе да се више младих охрабри и одлучи да покрене бизнис. Пореско ослобођење не би представљало велики трошак за буџет, а послало би снажну поруку подршке почетницима у пословању и отварање врата за рад у легалним токовима", оценио је Вујовић на скупу на којем је ресорним институцијама представљена НАЛЕД-ова Анализа пореског и непореског оптерећења почетника у пословању.
Министар је истакао да је посебно важно да меру прате и прописи који ће неутралисати могућност да почетнике у пословању након пореског ослобођења дочека повећање намета на локалу.
Председавајући НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију Горан Питић подсетио је да је увођење подстицаја једна од кључних мера Националног програма за сузбијање сиве економије и оценио да би имало низ позитивних ефеката међу којима је најважнија брига о младима.
Он је сугерисао да би олакшавање пословања у дигиталном свету додатно подстакло предузетништво, отворило нове изворе финансирања и омогућило Србији да прескочи неколико корака у развоју.
Члан Фискалног савета Никола Алтипармарков нагласио је да је нова мера добродошла како би Србија покушала да мења модел привредног развоја и ради у корист предузетништва.
"Предлог за пореско ослобођење је транспарентнији и правичнији у односу на многе врсте подстицаја које сада имамо и требало би га учинити доступним што ширем кругу људи", изјавио је Алтипармарков.
Учесници скупа су се сагласили да је подршка развоју предузетништва ургентна јер је, према подацима Агенције за привредне регистре, у последњих десет година за готово трећину опао просечан број новооснованих предузетничких радњи, са 45.500 на 33.000 годишње.
Предлог НАЛЕД-а подразумева увођење пореског ослобођења за младе који су у последњих шест месеци завршили факултет или средњу школу и сва лица која су дуже од шест месеци на евиденцији НСЗ.
Анализа процењује да би подстицај у првој години користило најмање 8.000 лица, потенцијални трошкови не би били већи од 1,9 милијарди динара, што је осам пута мање него што држава усмерава за подстицаје, а мера не би захтевала додатна издвајања из буџета.
Истраживање на примерима фризерског салона и ИТ фирме показало је да је за оснивање предузетничке радње потребно једнократно издвојити од 4.610 до чак 31.610 динара, а за покретање друштва с ограниченом одговорношћу између 10.370 и 57.370 динара.
Следи месечно плаћање пореских обавеза које у случају предузетника на годишњем нивоу иду од 145.000 до готово 400.000 динара док су за ДОО нешто мање од 180.000 динара.
