О развојним потенцијалима задругарства разговарало се на скупу који су у Етно селу Стара планина у Кални, општина Књажевац, организовали Задружни савез Србије, Задружни савез Војводине, Задружни савез јужне Србије и редакција ”Агро југа” из Ниша. Задругарство у Србији има традицију па је једнодушна оцена да су задругарство и организовање у задруге развојна шанса за унапређење производње у аграру, али и за обезбеђење бољих услова за живот у селима и очување села.
- Три задружна савеза улажу енергију да Фонд за подстицање развоја задругарства буде већи - истиче Никола Михаиловић. - Ушли смо већ у шесту годину имплементације Закона о задругама и крајње је време да нас држава на тај начин подржи. На састанцима са представницима државних органа често сам наилазио на сугестије да треба да уђемо у измене Закона о задругама, али нисам за то него сам више присталица да се Закон доследно примењује у пракси. Време је да се више позабавимо и сконцентришемо око Фонда за подстицање развоја задругарства, јер има простора да кроз постојећа законска решења задруге добију бенефите.
Председница Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов констатује да је коректна сарадња остварена са Министарством привреде у поступку доношења Закона о задругама, али да се у пракси проблем појављују у примени, те да због тога задружни сектор није остварио нека права која су омогућена.
- Само треба применити оно што у закону већ пише, а пише и на другим местима од локала, Покрајине и Републике. Свугде се могу предвидети средства за развој задругарства и формирати фондови, што је прва и права тема у сектору задругарства у овој години. Чињеница је да постоји огромна потреба за инвестирањем у задругарству и да би те програме требало подржати као програме који ће унапредити задруге, њихове задругаре и локалне заједнице у којима послују. Када год кренемо са визијом добрих идеја шта би требало, да се задругарство унапреди долазимо до тога да недостају средства, а од када је актуелни Закон о задругама донет на том пољу нисмо напредовали и крајње је време да се крене у том правцу - сматра мр Јелена Несторов.
Несторов наглашава да је задругарство значајан сегмент и изражава наду да ће имати све већи значај у будућности, па очекује да ће ове година бити развојна за задругарство.
- Постоје већ одређени програми који се спроводе на државном и покрајинском нивоу за задруге, посебно мислим на програм “500 задруга у 500 села” где се кроз конкурсе за бесповратна средства остварио велики број инвестиција у Републици Србији и сматрамо да би оваквих програма требало бити још, не само за инвестиције него и за друге сврхе. Запошљавање у задругама је један од сегмената који би требало подстицати, како у запошљавању агронома и других младих стручњака тако и у решавању проблема са сезонском рандом снагом, које знамо да је проблем и због мањка људи у селима, али с друге стране и због недовољно дефинисаног оквира за њихово ангажовање - указује мр Јелена Несторов.
Задругарство је доношењем Закона о задругама стављено на колосек да има системско решење, констатује државни секретар у Министарству привреде Зоран Димитријевић, међутим он каже да је неколико година кратак период да се нешто значајније промени.
- Све иницијативе које су покренуте у погледу Фонда за подстицање развоја задругарства ћемо подржати, да се нађе одговарајући модели, да се помогне задругарству. Закон о задругама је успео да то стави у ред, да оснивање и функционисање задруга буде једноставније и лакше, али главно у целој причи су средства. Министарство привреде има програме који се односе пре свега на мала и средња предузећа имајући у виду да чине 99 посто укупног броја привредних субјеката, међутим, кроз наше програме препознајемо и задруге. Нажалост, задруге не препознају те програме, да ли због тога што имамо комбинацију бесповратних средстава и кредитних линија или из неких других разлога, или се недовољно бавимо промоцијом наших програма да задругари знају шта нудимо. Прошле године имали смо два програма за развој предузетништва и програм помоћи малим и средњим предузећима и задругама за куповину опреме, али из задруга није било ни једног захтева, па треба да се позабавимо шта је разлог - каже Зоран Димитријевић.
Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Дарко Божић сматра да је у свему битна размена информација, да се задруге и задругари упознају на шта имају права и могућности да остваре подстицајна средства.
- Од доношања Закона о задругама 2017. године, у Србији је формирано више од 1.000 нових задруга, међутим у регистар пољопривредних газдинстава уписано је свега 400 задруга, а то је код Министарства пољопривреде основни услов за остварење подстицајних средстава. За ову годину за разне видове подстицаја намењено је преко 53 милијарде динара, али треба да извршимо отворену кампању нарочито према задругама и задругарима. Са Националном службом за запошљавање такође треба да се сагледају могућности запошљавања стручњака у задругама, јер је евидентан податак да више од 70 посто новоформираних задруга нема ни једног запосленог - каже Дарко Божић.
Дејан Митић, председник Задружог савеза јужне Србије указује да задруге у овом региону послују отежано при чему се као главни проблем искристалисао недостатак обртних средстава и недостатак радне снаге, што су и приоритети којим ће се бавити.
- Фондови за развој задругарства су неискоришћена могућност предвиђених чланом 12. Закона о задругама, али до сада је држава била прилично пасивна на наше захтеве да се фонд формира искључиво из јавних средстава. Променили смо стратегију па предлажемо да се укључе средства задруга, прикупљају средства из дијаспоре па да се прикупљена средства подрже и прате из државне касе. Раније су задруге биле важна карика у агробизнису и преносу знања, амортизовале су ангажовање неквалификоване радне снаге на селу у пословима у пољопривреди, али сада је тај капацитет доста смањен јер су задруге економски ослабиле у односу на раније. Због опстанка и задруга и села добро би било да се ударе темељи Фонда за развој задругарства, или да се у оквиру Фонда за развој посебно издвоје средства за потребе задругарства, што је нама такође прихватљиво - уверен је Дејан Митић.
Милорад Митровић
