на 100.000 евра улагања уз обавезу запошљавања најмање 10 радника. Држава ће за сваког новог радника инвеститору плаћати од 3.000 до 7.000 евра , у зависности од подручја у које се новац улаже. Најбоље ће проћи они инвеститори који уложе или прошире своје капацитете у неразвијенијим крајевима Србије, што конкретно значи да ће они који улажу на југ Србије или у неразвијене општине Војводине добијати и по 7.000 евра по радном месту, док ће они који то исто чине у Београду и Новом Саду добијати 3.000 евра по раднику.
Осим овог новца , инвеститори ће од државе добијати и помоћ за основна средства и то од 10 до 30 одсто од уложеног новца, а пре тога ће сви морати да обезбеде 25 одсто вредности укупног улагања из сопствених извора. Уредбом је предвиђено и да се средства исплаћују у ратама, а износ сваке рате утврђиваће се у процентуалном износу у односу на укупан износ додељених средстава.
Министар привреде у Влади Србије Горан Кнежевић објашњава да је претходну уредбу требало изменити да би се добио континуитет привредог раста .
- Уредба се морала мењати да бисмо обезбедили континуитет привредног раста путем директних инвестиција, добили нове капацитете, технологије, запослили нове раднике. Уредбом смо ојачали и контролу испуњења уговорних обавеза. Акценат је на улагања у неразвијене и девастиране општине и обезбеђење подршке за оне који улажу најмање два милиона евра и отварају најмање 100 нових радних места у оквиру својих пројекатата – рекао је Кнежевић.
У првих 11 месеци прошле године држава је одобрила непуна 93 милиона евра субвенција инвеститорима за запошљавање, а од тог износа само 2,57 милиона евра отишло је домаћим фирмама. Подршку државе добило је укупно 28 инвестиција, од којих су само три домаће фирме. Проблем је био, а он се новом Уредбом Владе Србије решава, то што су се субвенције додељивале за већа улагања и за већи број отворених радних места, што наше фирме нису у многим случајевима могле да испуне. Сада је улагање од 100.000 евра и запошљавање најмање 10 нових радника , као услов за добијање државне помоћи и субвенције, много остварљивије него што је то било раније.
Према статистици Министарства привреде у првих 11 месеци прошле године са близу 93 милиона евра запослено је 17.873 радника. Од тог броја ново радно место у домаћој фирми добило је свага 395 радника, јер је био и мали број домаћих инвеститора. Када се износи подстицаја поделе са бројем радника који су добили радно место речуница показује да је државу свако радно место у просеку коштало 5.198 евра. Странцима је давано у просеку по 5.168, а домаћим фирмама 1.353 евра по радном месту.
Нова Уредба Владе Србије, којом је спуштена граница за давање државне помоћи , даје много веће шансе домаћим привредницима за покретање нових пројеката или проширење постојећих капацитета. Уједно, она доприноси да се боље искористе могућности које даје Закон о улагањима, донет пре више од годину дана, а чији је основни задатак и био да се створи једанак третман домаћих и страних инвеститора.
Љ. Малешевић
Нето прилив од СДИ око 1,8 милијарди евра
Нето прилив страних директних инвестиција у Србију 2015.године износио је 1,8 милијарди евра или 5,4 одсто БДП, по чему је наша држава била један од лидера у региону, саопштила је НБС. Сличне резулатате НБС очекивала је и у 2016.годину односно нето прилив од 1,8 милијарди евра. На одлуку страних инвеститора да наставе да улажу у Србију , између осталог, утиче и унапређење пословног и инвестиционог амбијента, као и боље макроекономске перформансе и изгледи српске економије.
