Почели преговори о минималној цени рада за 2022. годину

БЕОГРАД: Преговори о минималној цени рада за 2022. годину почели су данас између представника Министарства финансија, синдиката и Уније послодаваца Србије (УПС), а завршетак преговора и одређивање коначне цене требало би да буде до 15. септембра.
novac isplata
Фото: Tanjug/S.Radovanović, ilustracija

Министар финансија Синиша Мали раније је изјавио да ће предлог владе бити да минимална цена рада за идућу годину буде нешто изнад 35.000 динара, из Синдиката кажу да је то мало и да би требало да буде 40.000 динара, колико је цена потрошачке корпе, док из Уније сматрају да би уз одређен олакшице, могли да прихвате владин предлог.

Секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Зоран Михајловић у изјави за Танјуг подсетио је да је 2017. године договорено да минимална потрошачка корпа и минимална цена рада буду изједначене, као и да је о томе постигнут консензус са све три стране.

"Мислим да би то требало да се испоштује. То се није десило прошле године, иако је термин за то био прошла година, имамо обзира јер је била корона, ове и следеће године привреда, по неким нашим показатељима и показатељим владе, бележи раст, тако да очекујемо да у складу с тим и минимална цена рада прати тај тренд", рекао је Михајловић за Танјуг.

Додаје да очекује и да просечне плате у Србији прате тренд раста привреде.

Истиче да синдикати не би волели да та минимална цена остане или да буде врло мало промењена у овој години, јер би то, каже, значило да ће следеће године грађани који примају минималац, а таквих је око 350.000, и даље имати проблем да обезбеде себи егзистенцију.

Михајловић наводи и да синдикати нису задовољни почетним предлогом владе од 35.000 динара и изразио наду да ће цена бити коригована на горе.

"Очекујемо да буде знатно више од 35.000 диндара, не можда 40.000 динара, али са 39.000 би били задовољни", каже Михајловић.

Директор УПС Срђан Дробњаковић је за Танјуг рекао да ће предлог Уније бити да се смање трошкови рада и порези и доприноси на зараде.

"У својим предлозима, ми подржавамо Фискални савет који је дао један предлог да се неопорезиви део зараде са 18.000 повећа на 26.000 динара, уз пореске кредите за трочлану породицу и да би могли да се надоместе, ти доприноси за здравство и ПИО, ако се номинална стопа на доходак са садашњих 10 одсто повећа на 15 одсто", каже Дробњаковић.

Истиче да прате раст БДП-а и стопу инфлације и додаје да по неким њиховим прорачунима не може минимална цена рада да пређе шест одсто.

"За толико у овом почетном тренутку прихватамо повећање", наводи Дробњаковић.

Кажу да је предлог владе повећање за неких 6,6 одсто и да је као такав прихватљив, али уколико се олакшају трошкови пословања - смањење пореза и доприноса на зараде и повећање неопорезивог дела зараде.

EUR/RSD 117.5819
Најновије вести