У првих пет месеци ове године, показују подаци РЗС-а, нето плате запослених у Србији номинално су веће 9,9 одсто, а реално 7,2.
За разлику од просека на нивоу државе, просечна нето зарада у Војводини у мају била је 1.063 динара већа него у априлу. Наиме, у мају просечна нето зарада у Војводини износила је 52.525 динара, а у априлу је била 51.464. Војвођанска мајска нето плата мања је 2.855 динара него она на нивоу Републике. У априлу је војвођанска нето плата била 3.000 динара мања од републичког просека.
Од седам војвођанских области, само у једној, и то Јужнобачкој, просечна мајска нето зарада била је већа од републичке и износила је 56.336 динара. Дакле, у мају су запослени у Јужнобачкој области у просеку зарађивали 956 динара више него на нивоу државе. Од шест преосталих војвођанских области, само у Јужнобанатској је просечна мајска нето зарада била већа од војвођанског просека и износила је 53.570 динара.
У мају су просечну нето плату већу од 50.000 динара имали и запослени у Севернобачкој области – 50.563 и Средњобанатској – 51.305. У преостале три војвођанске области просечна нето мајска зарада била је мања од 50.000 динара, а близу тог износа имали су запослени у Севернобанатској области – 49.733, затим они који раде у Сремској области – 48.665 , а најмања је забележена у Западнобачкој области – 47.312.
Два војвођанска града у мају имала су просечну нето плату већу од 60.000 динара, с тим што је након вишемесечног првог места Нови Сад „пао” на друго. Наиме, у мају је просечна нето плата у Вршцу била 61.921 динар, а у Новом Саду 61.298, што значи да су Вршчани тог месеца имали коверте 623 динара „дебље” од Новосађана.
Док РЗС саопштава да је мајска медијална нето зарада 42.319 динара, што значи да је добија више од половина запослених у Србији, истовремено исказује да је нето мајска зарада запослених код предузетника – 29.478 динара. Истовремено, мајски просек запослених у јавном сектору је 61.449, а ван њега 52.546 динара.
Од осталих војвођанских градова једино су запослени у Панчеву у мају имали зараду већу од војвођанског просека, али мању од републичког. Они су с нето платом од 55.129 динара заузели треће место у Војводини по висини просечне зараде у мају ове године.
Више од 50.000 динара у мају просечну плату имали су запослени у Сремским Карловцима – 51.172 динара, Сенти – 50.734, Кикинди – 51.756, Суботици – 51.389, Зрењанину – 53.041 и Сремској Митровици – 50.478. Тако се у мају први пут међу оне чија је просечна нето плата запослених већа од 50.000 динара нашла и Сремска Митровица. Плате у том сремском граду у мају биле су 586 динара веће него у априлу, када су износиле 49.892 динара.
У свим преосталим војвођанских општинама и градовима просечна мајска нето зарада није била мања од 40.000 динара. Најтање коверте у мају имали су запослени у Бачу – 42.708, а само 75 динара више они који раде у Малом Иђошу – 42.783. Који динар више имали су запослени у Ковачици – 42.805, затим у Србобрану – 43.220, Иригу – 43-556, Белој Цркви – 44.220, Жабљу – 44.626, Новом Бечеју – 44.937 динара.
Када се посматра процентуално, мајске нето плате у пет војвођанских општина мање су него у априлу. Тако се, по подацима РЗС-а, мање просечне нето зараде у мају у односу на април бележе у Опову – 1,5 одсто, Ади – 1,1, Кањижи – 0,8, Сенти – 0,4 и Пећинцима – 1,6 одсто. С друге стране, највеће повећање просечне нето мајске плате бележи град Вршац – 12,8 одсто, Тител – 9,1, затим Оџаци – 5,8, Беочин – 5,5, Темерин – 4,7, а остале војвођанске општине од један до три одсто.
Љ. Малешевић
