Данас је повољније него икада купити стан јер су пале и камате и цене квадрата. Оне који су преломили и већ склапају уговоре и попуњавају менице не брине оно што ће бити сутра већ за неколико година. Данас је најповољније узети кредит везан за евро уз варијабилну каматну стопу. Будући власници не треба да брину чак и ако еурибор почне да расте – извесно је да неће доћи у ситуаицју у којој су данас власници станова који су их купили на кредит индексиран у швајцарским францима.
Еурибор је стопа коју одређује Еввропска централна банка. Пре седам година био је пет одсто, данас је негативан и креће се између минус 0,26 и 0,25 одсто. На тако низак ниво европска банка је снизила стопу да би подстакла привреду због глобалне кризе. Већина европских привреда бележи данас раст. А да ли је то довољно да ЕБЦ посегне за повећањем своје стопе?
– Тачно је да су стопе раста у Европи нешто више него претходних година – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и послове студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Међутим, сматрам да Европска централна банка још увек неће журити с повећавањем те камате. Они који узимају кредите везане за евро могу бити мирни и ове године и целе наредне. Чак и када та стопа почне да расте, то ће ићи постепено и без наглих скокова пркео ноћи.
Грађани који се ових дана задужују уз номиналну камату од 2,5 одсто и узимају кредит од 50.000 евра плаћаће наредне три деценије месечну рату од 200 евра. Уколико би се стопа померила једна одсто, у наведеном случају рата би скочила на 220 евра. То је свакако трошак који већина дужника може поднети. Међутим, ако би еурибор наставио да расте, и рата би била све већа. Има ли томе лека и како своје жеље и могућности највише приближити ономе што би убудуће могло да нас чека?
– Сваки грађанин који се спрема на задуживање на дуге стазе – а стамбени кредити спадају у ту категорију – треба да изабере кредит чија рата ће бити мања него што су његове тренутне могућности. Тако ће, и ако дође до скока еурибора, а с њим и рате, бити сигуран да ће и уз веће трошкове моћи да настави да плаћа обавезе које је преузео – каже Васиљевић.
Клијенти банка који се спремају да се задуже боље да бирају мању рату и стан. А није згорег подсетити се и на то како је све то изгледало 2008. Тада је еурибор био пет процената, а за кредит од 50.000 евра рата је била 330 евра. Данас је то повољније.
Д. Вујошевић
Пад стамбених зајмова
Упркос повољним условима за куповину некретнина, укупна сума стамбених зајмова се у протекла два месеца смањила. Подаци Удружења банака Србије и Кредитног бироа говоре да је крајем априла била 388,32 милијарди динара, а концем прошлог месеца 0,2 одсто мања, или 387,51 милијарди. Клијенти банака који би радо купили стан најчешће то не чине због несигурног радног места. Сви који раде на одређено или су запослени по увору о делу или на лизинг то не могу. А баш у тој категорији је много младих људи с нерешеним стамбеним питањем кој би уместо кирије радије плаћали рату.
