ИПАРД средства ЕУ за пољопривреду кад прођемо ревизију ЕК

БЕОГРАД: Српској пољопривреди је на располагању до 2020. године 175 милиона евра из ИПАРД фондова, али се још не може тачно рећи када ће та средства моћи да се користе, изјавио је данас саветник министра без портфеља задуженог за европске интеграције Данило Голубовић.

Голубовић је на скупу "На путу ка ЕУ-Поглавље 11 (Пољопривреда и рурални развој) казао да не жели да се у јавности више "лицитира датумима" када може да се очекује да Србија користи средства из предприступних фондова ЕУ за пољопривреду, као што се то до сада радило.

"У овом тренутку отклањамо недостатке које су уочили ревизори Европске комисије (ЕК). Влада Србије је направила ИПАРД групу на челу са Министарством финансија и сваких 14 дана се анализаира шта је до сада урађено, а урађено је доста и сада ствари иду у добром правцу", казао је Голубовић

Према његовим речима, тренутно се врши реконструкција зграде где ће бити Управа за аграрна плаћања (УАП) и тај посао треба да буде комплетно завршен до краја августа, а ради се и на едукацији новозапослених у тој управи, као и на отклањању других уочених недостатака како би ЕК могла у септембру поново да се позове у ревизију.

"Не желимо више ништа да предвиђамо, јер поједине ствари не зависе само од нас, већ и од оних који ће вршити контролу", рекао је Голубовић.

Недовољна развијеност капацитета УАП је, према ранијим подацима, била један од недостатака које је утврдила ЕК .

Србији је кроз механизам Програма предприступне помоћи земљама кандидатима ЕУ ИПАРД од 2014.до 2020. године на располагању 175 милиона евра и тај новац је намењен за пројекте унапређења пољопривредне производње.

Услов за коришћење ИПАРД средстава био је да Србија преузме надлежност за процедуре за трошење фондова кроз такозвани децентрализовани систем, који значи да српске власти од ЕК преузимају одговорност за процедуре попут тендера и других поступака за коришћење новца, као и да се УАП оспособи и појачају њени капацитети.

На данашњем скупу у ЕУ инфо центру је речено и да је заједничка пољопривредна политика ЕУ једна од најзначајнијих области, како у погледу броја прописа који регулишу ту област, тако и у погледу удела пољопривредног буџета који је вема висок и износи нешто мање од 40 одсто укупног буџета ЕУ.

Речено је и да је главни циљ Заједничке пољопривредне политике да се обезбеди стабилно снабдевање тржишта пољопривредним производима по приступачним ценама као и одговарајући приход за пољопривредне произвођаче.

За Србију, у процесу преговора за приступ ЕУ , посебан изазов, како је закључено је да прилагоди администрацију и усклади своје прописе са ЕУ, а резултати тог усклађивања у области пољопривреде и руралног развоја биће приступ тржишту ЕУ са преко 500 милиона потрошача, као и уређеност производње, прераде продаје пољопривредних производа.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести