Он је рекао да је пролећана сетва у Србији почела само за шећерну репу и очекује се да том културом ове године буде посејано уобичајено, између 45.000 и 60.000 хектара.
Саковић наглашава да ће ове године бити посејано нешто више соје јер је претходних година она имала добру цену, и очекује се да ће та ратарска култура у пролећној сетви бити посејана на површини од 220.000 до 250.000 хектара.
“Сунцокрет ће бити у пролећној сетви посејан на између 200.000 и 220.000 хектара, док ће јечам бити посејан на око 20.000 хектара”, казао је он, додавши да пољопривредници избегавају да у пролеће сеју пшеницу због ниских приноса .
Саковић истиче и да су пољопривредници добро припремили земљиште за пролећну сетву, али да је тренутно у њему мање влаге и да би кише добродошле.
По његовим речима, тренутно је више од половине пшенице посејане у јесењој сетви у одличном стању и не очекују се неки губици због временских прилика у претходном периоду.
Највише површина заузеће кукуруз, између 980.000 хектара и милион, што је нешто мање него лане
У Србији је јесенас укупно било засејано 679.777 хектара обрадивих површина, што је 7,5 одсто мање у поређењу с претходном годином, подаци су Привредне коморе Србије. Мање засејаних површина у јесењој сетви, по подацима ПКС-а, евидентирано је код јечма – 13,4 одсто, пшенице – седам одсто и код ражи – 21,9 одсто, док је пораст засејаних површина забележен код овса – 31,5 одсто. Пшеницом је у јесењој сетви укупно засејано 539.817 хектара.
Посматрано по регионалном принципу, у јесењој сетви мање је засејано у Војводини – 3,6 одсто, док су у Београдском региону, региону јужне и источне Србије и региону Шумадије и западне Србије засејане површине биле мање 10,8, 12,8 и 6,1 одсто.
М. Стакић
Фото: Никола Стојановић
