Министар без портфеља задужен за регионални развој Милан Кркобабић, најавио је оживљавање српског задругарства и да ће у наредне три године у 500 великих села у Србији бити формирано 500 задруга.
Максималан износ помоћи за оснивање нових задруге биће шест милиона, а за постојеће 12 милиона динара.
Иван Медаковић из Задружног савеза Београда каже, да је ситуација у задругарству лоша, а како процењује, свега 50 до 60 задруга ће успети да прође на конкурсу.
"Задруге у Србији готово и не постоје, јер су постала приватна предузећа за трговину. Зато, држава и Савез подржавају иницијативу да се отворе нове, а старе реорганизују. Око 500 задруга треба да се пријави на конкурс, али је вероватноћа да ће 50 до 60 њих остварити право на помоћ", каже Медаковић и објашњава да је то зато, јер задругари у руралним крајевима не умеју да направе бизнис планове те да у томе треба да им помогну локалне привредне коморе.
Од 2.124 задруга колико их је регистровано у Србији, свега пет одсто њих усагласило је свој рад са Законом о задругама који је донет пре две године, објашњава Медаковић.
Међутим, он каже да има наде за задруге и да то показују оне задруге које добро раде у копаоничком крају и производе и продају малине, купине, аронију и друго воће.
"Њима је потребно осавремењивање, куповина хладњача и неопходних алата за рад, како би наставиле да функционишу у савременим условима", каже Медаковић и додаје да ће дрзава помоћи старим задругама, али и новим и то највише у руралном делу Србије.
Према његовим речима, усаглашавање рада са Законом о задругама, је битно за њихов даљи опстанак.
"Требало је да у Агенцији за привредне регистре ускладе свој рад са новинама у Закону али највећи број њих то није учинио", напомиње медаковић који сматра и да је боље основати нове, него радити по старом. Како каже, свака задруга у Србији има потразивања према држави или садашњим власницима који управљају њиховом одузетом земљом, али, 90 одсто њих никада неће добити земљу назад.
Како би се зауставио негативан тренд нестајања села, Српска академија наука и уметности је оценила да се то може једино кроз повратак задругарству.
"До сада је у Србији више од 120 хиљада хектара задружне имовине приватизовано. Сваке године у Србији нестане по 100 задруга, а 50 до 80 одсто њих нема запосленог ни једног пољопривредног инжењера", каже Бранислав Гулан из Одбора за село САНУ-а.
Многе задруге су ликвидиране, а имовина је пренета на Републичку дирекцију за имовину Србије чиме је задружна имовина, у ствари, подржављена, објашњава он.
Данка Манојловић из Земљорадничке задруге "Будућност" из Добановаца, каже да ако се судство не умеша и не реши отимање задружне земље, неће бити више ни једне овакве организације и то ће најзад бити крај задругарства које је, како каже, боље функционисало пре 100 година.
"Ако се судство не умеша и не рашчисти имовинске односе, нема ништа од задругарства. Потребно је да се укључи задружна ревизија и да је оформи Министарство пољопривреде ", каже Манојловић.
Она објашњава и да у Србији има између 500 и 550 задруга, али ни једна од њих не функционише као задруга, већ се баве трговином и препродајом.
"Од 550 задруга, реално, свега неколико послује како треба. Једино наша задруга функционише по задружним принципима. Покусали смо да пронађемо и неку другу али нисмо успели. Ми немамо дуговања према добављачима, али зато и не примамо плату три године", објашњава она и истиче да "Будућност" потразује 181 хектар земље која им је одузета.
У Привредној комори Србије кажу да се од укупног броја задругара, мање од половине њих бави производњом, а због тога што не могу да се укњиже на земљишту и објектима, не могу да добију ни кредит од банака.
"Задруге у Србији деле судбину привреде. Не могу да укњиже својину, а то им отежава услове пословања. Измена закона је трајала доста дуго у претходном периоду али исматрам да је споран члан 53, који дефинише имовину задруге. То би по мишљењу задругара требало мењати тако да се дефинише шта је и коме припада задружна својина из периода социјализма, а шта је она која се данас ствара. Ако та својина није својина задругара, нема смисла ни удруживање", каже Александар Богуновић из ПКС.
Говорећи о најављеним субвенцијама за задругаре, он каже да је потребно пре свега позабавити се ревитализацијом и подршком постојећим задругама па тек онда формирати нове.
Колико је ситуација на селу лоша, показују и подаци САНУ-а који кажу је чак 50 хиљада напустених кућа у селима, а да се близу миллион хектара земље у Србији налази у парлогу, необрађено.
Последњи подаци говоре да у свету постоји око 750.000 задруга које имају око 800 милиона људи, а у Србији 123.000 грађана су чланови неке од задруга, показују подаци САНУ-а.
