Претакање ракије из домаћег казанчета у легалне токове

У Србији, ако је судити према подацима Републичког завода за статистику, просечна годишња производња ракије износи 44,8 милиона литара, са тенденцијом пораста од 2,9 одсто годишње,

а потрошња ракије по становнику је око четири литре. Е сад, то је оно званично, а колико се заиста код нас испија ракије, када се томе дода и она из нелегалних токова, тешко је рећи, јер велики број домаћинстава жестину пече у свом казанчету у домаћој радиности мимо свих евиденција званичне статистике.

У поступку доношења новог Закона о јаким алкохолним пићима, чије ће одредбе од првог дана идуће године заменити досадашњи Закон о ракији и другим алкохолним пићима донет 2009, истицан је податак да је до доношења тог акта било регистровано 2.048 произвођача. Такође, он је дозвољавао промет ракије у ринфузном стању само између регистрованих пољопривредних произвођача, чиме је велики број физичких лица, који ракију производе за сопствене потребе остао ван система легалног промета и без могућности да је легално продају.

Новим Законом о јаким алкохолним пићима предвиђа се једноставнија и јефтинија производња ракије, као и бољи положај малих произвођача који ће моћи да изађу из нелегалне зоне. Уосталом, циљ нових законских решења и јесте да се смањи ниво сиве економије а повећа број регистрованих произвођача.

Власник дестилерија “Наша ракија” у Каћу Јоца Ботошки, који баштини традицију пецаре коју је његов отац регистровао пре шест деценија, сматра да је нови закон добар у том смислу што ће омогућити свима да легално производе ракију, јер како вели, Србија је земља која има изузетно дугу традицију, има добре произвођаче и оно што ће у новим условима имати битног значаја, да целокупни систем контроле буде на висини задатка.

–  Србија је на прагу да буде лидер у Европи по производњи квалитетних природних ракија, јер имамо добре стручњаке, у воћу имамо изузетне сировине и технологију печења на традиционалан начин дугу неколико векова уназад – наглашава Јоца Ботошки. – На другој страни да би држали корак са другим произвођачима битно је пратити научна достигнућа у овај области, јер је усавршена нова опрема која нам омогућава да радимо много квалитетније, много боље да контролишемо врење и да имамо квалитетније казане.

Ми још увек у Србији имамо врхунске казанyије који стварно праве казане који су број један па се и извозе од Португалије од Америке. Србија може да се похвали добрим ракијама, али у примени новог закона мора се водити рачуна да контроле буду правовремене, да се ракије морају носити на анализе и да што више производње буде у легалним токовима.

Ботошки подсећа да је у Каћу пре 60 година, када је његов отац регистровао пецару, било пет-шест дестилерија које су радиле у складу са тадашњим законима Југославије, а да данас постоји само његова дестилерија, те да су сви остали нерегистровани.
– Треба свима омогућити да легално раде и овај закон је у том смислу добар – додаје Ботошки.

У региону северног Потисја, само су две регистроване дестилерије, стицајем околности обе у селу Велебит код Кањиже. Данило Кравић из дестилерије “Браћа Кравић” такође сматра да је изузетно битно да се код легализације производње посебно поведе рачуна о техничко-технолошком испуњавању услова, а истиче да су главни адут на тржишту квалитетне домаће воћне ракије са којима и породична дестилерија “Браћа Кравић” налази место на све пробирљивијем тржишту.

– Нерегистровани произвођачи нам практично представљају нелојалну конкуренцију, јер смо за разлику од њих оптерећени додатним трошковима, а добро је да се новим законским решењима омогућава да се у легалне токове укључи велики број мањих произвођача који од вишкове воћа производе ракију – сматра Кравић.

Андраш Хоркаи из Фекетића признаје да нема регистровану дестилерију, објашњава да је по досадашњем закону требало да отвори фирму и ангажује технолога, па пошто су мали произвођачи од тога одустали и за сада са мањим количинама ракије раде на црно.
– Нисам имао прилику још да сагледам и проучим све одребе новог закона, али колико знам мали произвођачи ће моћи своју ракију да флаширају и продају преко других произвођача, међутим, све детаље не знам. Укључивањем у легалне токове по новом закону желимо да задржимо наше брендиране производе ракије “Међтарђи”.

Претежно прерађујемо наше воће, тако да се ради о мањој количини јер годишње не достижемо ни 500 литара. Ми у Фекетићу смо познати по производњи наше аутохтоне сорте црне вишње, од које поред ракије справљамо и вино. Вино од вишње је лекар преписао за свакодневну употребу па се ми остали укућани солидаришемо и после ручка свако попије по чашу од два децилитра – открива Хоркаи.
Он сматра да ће укључивање у легалне токове малим произвођачима бити прихватљиво, јер свако домаћинство које има воћњак увек ће један део рода моћи прерадити у ракију:

– Код производње фекетићке црне вишње од почетка до завршетка бербе имамо свега 10 до 12 дана да сав род пласирамо на тржиште у свежем стању, а када се испече ракија онда се може дужи период чувати, јер у флашама, балонима и бурадима жестина није кварљива.
У печењу ракије на традиционални начин ужива и Мирко Марић из Црвенке, јер како истиче ракија спаја људе, од прослава рођења деце па до испраћаја на вечни починак.

– Чекам примену новог закона и подржавам све што ресорно министарство ради да би мале дестилерије коначно узело у своје наручје, да бих могао легално да се укључим на тржиште. Ми не бежим од обавеза, мислим да ће сигурно бити исплативо и држави и нама малим произвођачима – вели Марић.

Винце Баги и његова супруга Ержебет Дворски из Сенте направили су ове сезоне кајсијевачу која је на међународном “Никољданском фестивалу ракије” понела шампионски пехар. Воћњак негују на пола ланца, кажу да за воће немају купце, тако да од кајсија, јабука, шљива и другог воћа пеку ракију.

– Не знамо како ће даље бити, али пробаћемо некако да се уклопимо да можемо да продамо ракију, не би волели да имамо посла са инспекцијама. Вреди пећи добру ракију која увек нађе муштерију, али немамо ми производњу за продају на велико. Кајсијевача се продаје за 10 до 15 евра, а шљивовица је пет до седам евра – каже Винце Баги.

Могућности које пружа нови Закон о јаким алкохолним пићима, по речима председника Савеза аграрних удружења Војводине Миклоша Нађа, који је и челник Реда сенћанских витезова ракије “Свети Никола”, не значи да сви који сада пеку ракију имају право да је продају, него за то морају обавити регистрацију.

– Новина је да сви произвођачи могу да се региструју, да направе први препек ракије и да тај производ продају онима који имају регистрацију за производњу, паковање и дистрибуцију – појашњава Миклош Нађ. - Јер, ако неко до сада није имао регистрацију за технолошки процес није могао да се појави на тржишту, али сада уколико има воћњак и вишкове воћа хоће да преради у ракију, може лакше да се региструје за прераду до првог дестилата и да га прода онима који су регистровани за паковање и дистрибуција.

Паковање, додаје саговорник „Дневника”, такође захтева одговарајући технолошки процес, а продаја ракије као финалног производа изискује и дозволу Министарства финансија где се за сваки литар ракије мора купити акцизна маркица, јер без акцизне маркице ракија ни убудуће неће моћи до крајњег купца.

– Нови закон обезбедио је значајну новину тиме што произвођачи од свог воћа мога направити први дестилат и продати га, а откупљивачи за даљу прераду и финализаицју преузимају гаранцију за квалитет ракије коју ће припремати за пласман на тржишту – појашњава даље Нађ. – И надам се да ћемо успети, за коју годину да издејствујемо, да под одређеним минималним технолошким условима и упрошћеном процедуром, нормално, уз плаћања акциза и свих обавеза држави и мањи произвођачи са мањим количинама могу своју ракију плодати крајњим потрошачима. 

Милорад Митровић

 

EUR/RSD 117.9120
Најновије вести