Једноставно ни једној општини не одговора да јој држава “завуче руку” у локалну касу и узме оно чиме су оне протеклих неколико година располагале. А Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе предвидео је “удар” на општинске буyете и покушава да их врати на место где су биле 2011, када је уведена чувена Динкићева децентрализација, која им је донела више новца него што су пре тога имале.
Према поменутом Нацрту закона о финансирању локалне самоуправе, о којем јавна расправа траје до 23.децембра, локалне самоуправе би уместо садашњих 80 одсто прихода на зараде добијале 50 одсто, фирмарине које сада убирају општине биле би укинуте, као и еко такса за моторна возила. Истина, фирмарине, еко-таксе и локалне таксе на моторна возила биле би укинуте од 1.јануара 2017, па је општинама сугерисано да их у међувремену уграде у порезе на имовину.
У сваком случају, председник Сталне конференције градова и општина Зоран Перишић сматра да би нови начин финансирања значајно нарушио и онако тешко функционисање локалних самоуправа. Он при томе тврди да је сума која се помиње да је потребно да се врати у буyет државе – дакле око осам милијарди динара - већ враћена претходном изменом закона. А по мишљењу Саше Пауновића, екс председника СКГО и садашњег председника општине Параћин, погрешна је и теза да општине имају голем суфицит, јер многе локалне самоуправе заправо имају велика дуговања.
– Предлагач закона сада предвиђа и смањење трансфера општинама, и укидање преосталих фирмарина. Дакле, велике компаније које послују у општинама више неће плаћати те намете, а такозване еколошке таксе за загађиваче се укидају. Законодавац, с друге стране, предвиђа да општине насталу рупу покрију тако што ће порез на имовину повећати за 30 одсто. Дакле, ми треба да ослободимо плаћања фирме које имају велики промет, стране компаније које профит износе из земље, а да оптеретимо грађане. То једноставно није фер – истиче Пауновић.
Слободан Крстовић из Националне алијансе за локални и економски развој сматра, пак, добрим предлог да се укину фирмарине тврдећи да су оне у последње време високе.
– Фирмарине су подигнуте у последње време и то највише погађа велике компаније, попут телекомуникационих. Већина општина је ту накнаду која би требало да буде укинута новим законом, подигла, али су оне и даље у законском оквиру, односно нису веће од десет просечних зарада. У зависности од општине до општине, два до пет одсто сваког локалног буyета пунило се захваљујући фирмаринама. И НАЛЕД подржава укидање фирмарина , као и великог броја других парафискалних намета, али локалне самоуправе се са разлогом буне због тога што ће овим законом уместо досадашњих 80 у општинске буyете ићи свега 50 одсто пореза на зараде – оцењује Крстовић.
Министарство финансија Владе Србије на све то одговара да су предвиђена решења праведнија од постојећих - и за локалну самоуправу и за привреду. Циљ законског акта је, појашњавају, увођење одговорнијег односа наплате прихода општинама и градовима, јер би се тиме, сматрају у Министарству, створио фискално одговоран и одржив систем јавних финансија уз предвидљивост локалних дажбина за обвезнике. У ресорном министарству подсећају и да је изменама Закона о финансирању локалне самоуправе 2011. Република остала без око 40 милијарди динара, а да надлежности нису истовремено пренесене на ниво локалне самоуправе.
– У првих десет месеци ове године, локалне самоуправе имале су вишак новца, односно суфицит, за разлику од Републике која је у истом периоду имала дефицит. Тих осам милијарди динара приближно је једнак износ суфициту који локалне самоуправе остварују годишње. У овој и претходних година, више од 90 од укупно 145 локалних самоуправа имало је више новца. Суфицит у локалним самоуправа прошле године био је 3,7 одсто укупних прихода, а ове око 4,1 одсто – тврде у Министарству финансија.
По рачуници Министарства, компензовање изгубљених прихода које доноси Нацрт закона о финансирању локалних самоуправа требало би да се добије благом корекцијом стопе пореза на имовину. По њеима, укупан износ дажбина које привреда плаћа ће тако остати на истом нивоу, али ће систем бити стабилнији, а све то ће допринети и још бољем пласману Србије на међународним листама конкуретности. Е сад, о томе да ли ће “блага корекција стопе пореза на имовину” донети и већи намет грађанима Србије нема ни помена у математици Министарства финансија.
За економисту Милојка Арсића, који је 2011.године сматрао да је одлука о децентрализацији финансија на локални ниво погрешна, понуђена решења су заправо успостављање “неке врсте равнотеже”.
– Децентрализација је тада била у функцији прикупљања политичких поена – објаснио је Арсић. – Ми смо радили истраживања и закључили да су новац, које су локалне самоуправе тада добиле, уместо за инвестиције, користиле за повећање плата, нова запошљавања и субвенције. Међутим, није добро да се такве промене спроводе преко ноћи, као што је то било 2011 на инсистирање Млађана Динкића. И сада ће бити тешко да се без потреса локалним самоуправама одузму приходи које су тада добили.
Љубинка Малешевић
