Спуштање стопа је изнуђен потез банака

Када је пре више од десет година почела експанзија кредита код нас грађани су се лако, а можда и олако задуживали. Банке су у рекламама истицале обрачун суме која може бити доступна

или прихватљиве износе месечних рата, док су камате углавном биле исписане “малим словима”.  Тада смо се у еврима задуживали по стопама од скоро десет одсто, а у динарима и дупло већим. Данас већина банка нуди индексиране зајмове са стопом од око пет одсто, док у домаћој валути мало прелазе десет процената на годишњем нивоу. Камате су пале, кредити стагнирају, а банкари клијенте сада маме повољним каматним стопама. Док су некада индексирани кредити били закон, данас се задужујемо листом у домаћој валути. На то је пре свега утицао пад стопа за динарске позајмице, али упркос томе интересовање није велико.

Вечито питање за све који хоће или морају да подигну кредит је да ли да пожуре или да сачекају, односно хоће ли камате падати или расти. Професор Бранко Живановић са Београдске банкарске академије каже да је камате већ дуже време падају.

- Од 2008. каматне стопе у свету су у сталном паду, чак су бележиле и негативне вредности. То је резултат обиља капитала и вишка ликвидности на светском финансијском тржишту. У нашем региону је то каснило, камате су остале на значајно вишем нивоу. Сматрам да пуни капацитети смањења још нису исцрпљени. Поред светских трендова смањење камата у Србији је резултат и великог броја банака које послују код нас. Поред тога код нас привреда нема баш неки кредитни капацитет уз то инвестициони потенцијали су нам скромни, а нагомилани су ненаплативи кредити на прилично високом нивоу. Поред свега имамо задуживање државе и јавних предузећа  и општи пад потрошње. Овакав амбијент  навео је велики број банака да се утркују у смањењу камата - појашњава др Живановић.

Према његовим речима, смањује се део стопе који се зове накнада,  а који је иначе код нас годинама била недопустиво висока.

- Сматрам да баш ту има простора за даље снижење и то због ниске цене ресурса на међународном финансијском тржишту и вишка ликвидности. Пад камата који се код нас догодио више је изнуђен потез који су банке морале да повуку него последица банкарских стратегија макроекономске стабилности и знатног раста привреде. Снижавање стопа код нас и у ЕУ неће бити стални тренд. У једном тренутку када крене раст као у САД референтне стопе ће кренути узласном линијом као и камате  и у Европи и у Србији - каже професор Живановић.

Он наглашава да банке нуде кредите са ниским стопама али их не одобравају лако. Посебно строго гледају све перформансе привредника. Углавном се нове позајмице одобравају старим клијентима, задржава се постојећи ниво кредита и продужава рок отплате или се пак он дели на повезана лица у истој компанији.

- Банке радије циљају сектор становништва јер је наплата лакша, а ризик мањи. Али ни на том пољу нема спектакуларног раста већ се више стари кредити препакују, банке их рефинансирају и додају још мало новца. Клијентима то одговара јер добијају нови грејс период и продужен рок отплате односно мању месечну рату. Ови потоњи чиниоци су за грађане и значајнији него смањење камата. Мање оптерећење кућног буџета је данас драгоцено - каже др Бранко Живановић.

Осим ниским каматама, банке покушавају да дођу до клијената и различитим опцијама стопа где има варијанти и са фиксном и са варијабилном стопом, у девизама и динарима. 

- Клијенти увек треба да се задужује у валути у којој прима плату или имају друге врсте прихода. Код нас је најбоље у динарима и фиксно, посебно на краће рокове. Клијент тада лако може да процени колике су реалне шансе да позајмљено и врати. Кредити са варијабилном каматом  као и они са валутном клаузулом си  ризичнији. Грађани тешко могу ту да сагледају последице на дуже стазе. Код таквих задуживања треба бити посебно опрезан. Односно клијент треба да процени да ли постоје реалне шансе да плата расте те да буде свестан да може доћи до раста камата у наредном периоду. Осим тога за индексиране позајмце ту је и обавезно учешће - појашњава др Живановић.

Клијенти код нас олако узимају најскупље позајмице на картице и још лакше улазе у минусе. Камате су ту енормно високе, а пад стопа се ту  већ годинама очекује али се није догодио. Живановић сматра да снижење ту не треба ни очекивати.

- За банке је то стабилан канал прихода. Са друге стране, клијенти се ту знатно лакше задужују него код класичних кредита без додатних папира и одобрења. Њима  одговара да имају кредит при руци, банке су тога свесне и то папрено наплаћују. Банке ће  најспорије обарати тарифе баш у овом сектору- објашњава наш саговорник. - Позитивне последице снижења стопа требало би да се огледају у повећаној потрошњи и буђењу привредног раста. Међутим мора се имати у виду да цена кредита није једини елемент који доводи до повећања тражње за њима.Потребна је и добра инвестициона клима, а код нас ту још има доста да се уради. Више се препакују стари зајмови него што се дају нови зато ће се са значајнијим ефектима на привредни раст још сачекати.

Душанка Вујошевић

Боље раст привреде него пад камата

Пад каматних стопа свакако јесте добар за оне који планирају да узимају кредит, али генерално та појава се не може сматрати показатељем бољитка.

- Камате су и на динарску и на девизну основу смањене али то не значи да су и реално знатно пале. До би имали реалан пад потребно је да порасту плате као и куповна моћ становништва. Поред тога и привреда мора остати бар на истом нивоу. 

EUR/RSD 117.4849
Најновије вести