Аграрни посленици поручују да би, између осталог, добро било да се саветодавством баве и приватне фирме, и факултети, и научни институти, а не само државна саветодавна служба, јер нам све више, у свим областима пољопривреде, треба експертски ниво.
- Од експертског до просечног нивоа знања имамо једну велику празнину, док је та разлика у земљама ЕУ, конкретно Холандији, веома мала - казао је недавно, на конференцији “Агропреса” посвећеној извозу пољопривредних производа, проф. др Небојша Момировић.
Он је као пример навео успех Холандије и њених, добро едукованих произвођача, који на 5.000 хектара производње поврћа у заштићеном простору остварују око четири милијарде евра годишњег прихода. Укупно гледано, поврће и цвеће и расаднички материјал им са 10.500 хектара доноси 8,5 милијарди евра, а толико оствари цела наша пољопривредна и прехрамбена индустрија. Проф др. Небојша Момировић је истакао да у ери модерне технологије ми још увек немамо све податке адекватно обрађене. Уместо да користимо ДИС и ГПС и да преклапамо податке, односно да нађемо непогрешиво где су подручја у којима треба да инвестирамо у интензивне облике биљне производње, ми још увек лутамо, нагласио је он.
- Не знамо шта је основа за планирање пројекта, а то су погодности агроеколошких услова, инфраструктура, али и људски ресурси. Неопходни су нам образовани људи и саветодавне службе, људи са експертским знањима - поручио је Момировић.
Он је подсетио на то да значајна средства одлазе на увоз поврћа јер у Србији не производимо адекватан квалитет који један део тржишта жели да има у свакодневној исхрани.
- Немамо организовану и интегрисану производњу која је стручно вођена. Сваки развој је пратио стихијски карактер и углавном томе доприносе ентузијасти и неки од стручњака запослени у науци, а највише стране компаније које продају своје репроматеријале. Да бисмо подигли свест о томе шта све треба да се уради у развоју повртарске производње, неопходно је да се едукује и стручан део запослених у Министарству пољопривреде - поручио је Момировић.
Он је навео да у Војводини можемо да постигнемо 85 тона приноса врло квалитетног кромпира на 60 хектара, захваљујући примени технологије која прати европски ниво. Имамо и потенцијале да повећамо и приносе лука и другог поврћа, али треба да се усвоји савремена технологија. Онда можемо да размишљамо и о озбиљном извозу.
С. Г.
Корнишони у Госпођинцима
- Добар је пример из Госпођинаца где Немци на 120 хектара узгајају корнишоне и имају принос од преко 100 тона, а циљ је да се оствари европски ниво од 120 тона - навео је проф. др Небојша Момировић и оценио да, ако желимо да извучемо максималне потенцијале из повртарства, морамо да имамо обједињени систем планирања и управљања уз научну подршку.