Страх да је најбоље већ одавно остварио, као и искрена размишљања о светској слави коју је постигао, само су део увида у “приватно, скривено лице” Алберта Ајнштајна које Кристи намерава да покаже на изложби, а потом и на аукцији писама генијалног научника његовој сестри Марији Маји Винтелер Ајнштајн.
Збирка ње и њеног супруга Пола Винтелера, како пише Гардијан, укључује бројна писма, али и разгледнице и фотографије у раздобљу од 1897. до 1951. Међу њима су и неки досад непознати и необјављени материјали, попут јединог преживелог писма Алберта Ајнштајна оцу, као и фотографија кад је имао пет година.
„Оно што је изузетно у вези ових материјала је што показују како је неверојатно близак Ајнштајн био са својом сестром. То је потпуно јасно кад читате његова писма, пред њом нема никакве игре“, изјавио је Томас Венинг из Кристија, која ће преписку брата и сестре Ајнштајн у мају понудити на продају.
Једрење, виолина и Милева
У писмима Маји Алберт Ајнштајн пише и својих хобија, попут једрења и свирања виолине, али и тешког односа с првом супругом Милевом Марић, Новосађанком, генијалном математичарком о којој су током деценија исписане бројне студије, као и књиге и које су се бавиле не само науком, него управо њиховим интригантним односом.
„Био је свестан свега што се од њега очекује након што се прославио, а такве мисли не налазите нигде другде него у писмима сестри. У њима открива ствари које никад пре нисам видео да спомиње, а каталогизовао сам стотине његових писама.“
Ајнштајн је тако 1924., девет година након довршетка своје теорије опште релативности, сестри писао како у задње време научно није постигао баш пуно тога.
„Мозак поступно слаби с годинама, мада то и није тако неугодно. Значи да и ниси толико одговоран за оно што радиш у старосто, пише тада 45-годишњи научник који је умро у 76. години.“
Десет година након споменутог писма, 1934, сестри Маји пише како је сретан у послу, иако у њему и у свему осталоме почиње осећати да је бриљантност млађих година ишчезнула.
„Нема никакве глуме, тачно можете да замислите колико га је то мучило, а и разумљиво је. Да је умро 1916, његово фундаментално наследство остало би нетакнуто. Али је наставио да ради још 40 година без других великих открића“, каже Веннинг.
Овај досада непознати материјал, преписка поготово, открива досад “непознатог Ајнштајна”, његово интимно, приватно лице, каже Венинг. У писму из 1935, између осталог, одаје мало признање својим научним открићима, што је ријетко када чинио:
„У многим подручјима истраживања физике тапкамо у мраку и притом је свато скептичан око онога што други истражује с огромном надом. У сталном смо стању напетости, и тако до самог краја. Теши ме барем то што су моји главни доприноси постали основе наше науке”.
Н. Днв
