Како је рекла, у појединим срединама, где је увек био добар природни приштај, као што је Нови Пазар, по први пут је прошле године забележен пад прираштаја.
То је реалност, да је 2016. го по свим параметрима била јако лоша, исткала је Дејановић и додала да је све то био аларм за увођење ресора на чијем је челу, који се бави поправљањем демографске будућности Србије.
Истовремено, истакла је да се на југоистоку Србије на 1.000 становника роди девет беба, док у просеку умре 14 људи, а подаци показују да се у појединим општинама роди само четири до пет беба, а умре 20 становника.
Како је рекла, има и општина у којима се у једном периоду од годину дана није родила ниједна беба, што је био случај са Црном Травом 2013. година.
Забрињавајуће је да нас је сваке године за један град мање, подвукла је Ђукић Дејановић у обраћању на научној конференцији на тему демографске ситуације у југоисточној Србији.
Аларм је одавно звонио, стручњаци су указивали да ћемо доћи до деморгафске катастрофе, али у овој влади се заиста нашло разумевање за примену пронаталитетних мера, рекла је министарка.
У том смислу, подсетила је да је први пут отворена буџетска линија за финансијску подршку породици, која треба да буде већа, а први пут се раде озбиљна истраживања и дају предлози како направити корак ка бољој демографској будућности.
Ђукић Дејановић је истакла да је први пут седам општина на југоистоку Србије направило своје пројекте за које су добили средства, како би радили на поправљању демографске слике на локалу и најавила да је у плану да се локалне самоуправе активирају.
Чињеница да је држава показала вољу да ради на овом проблему не значи да треба донети добра акта. Ми од 2008. године имамо перфектну стратегију која се није примењивала. Политичка воља мора да се преточи у градове и општине и то мора бити право и обавеза људи који живе на територији једне општине, подвукла је она.
Министарка је истакла да је Закон о финансијској подршци породице најдиректнија помоћ породицама, али да нису само финансијски проблеми оно што доприноси лошој демографској слици.
Указала је да је Србија земља са огромним бројем малолетничких труноћа са, како је рекла, језивим последицама по фертилитет жена и по њихову способност да касније буду мајке.
То, додаје, значи да немамо ни довољног нивоа знања о репродуктивном здрављу и сексуалном образовању, јер је то у нашој средини табу и о томе се у породици не разговара, док ни у школама нема довољно програма који посвећују пажњу тој теми.
Тако да је и подршка мајкама и образовање и активирање другог родитеља, партнера, уз усклађивање рада и родтељства и финансијку подршку важно, назначила је министарка.
