Како је установљено још на самом почетку скупа, будући да су сви присутни поделили своје приче, махом трагичне и трауматичне, а које се тичу алкохола и алкохолизма, сви смо део те поражавајуће статистике која постане стварна тек када се наглас изговоре одређена искуства. Ипак, целокупни рад ЦЗОР се фокусира на младе у овом случају у корелацији са алкохолом као неизоставним сегментом њихових живота још од малих ногу.
- Рекла бих да сви ми одрасли имамо велику улогу у томе да утичемо на младе, јер свесно подстичемо културу конзумирања алкохола и алкохолизма, односно прећутно, или врло отворено, подржавамо тај феномен - каже координаторка Инфо сесије Маријана Родић. - Мислим да јесмо мамурно друштво. Алкохол је толико дубоко интегрисан у све поре, од оног момента када вам старији у породици умачу цуцлу у ракију или пиво, где се креира тај позитиван приступ ка алкохолу, да је то потпуно у реду. И да вас друштво дискриминише ако не пијете алкохол, да сте обележени. Поготово тинејџерима је то страшно јер их други исмевају и бивају неприхваћени, што доводи до нових проблема као што су изолованост, депресија, склоност ка суициду.
С друге стране, наилази се на институционални проблем јер закони у којима се иоле говори о младима у контексту алкохола, и обрнуто, нису међусобно усаглашени. Тако, на пример, Закон о заштити потрошача у Члану 24 наводи да је „забрањена продаја, услуживање и поклањање алкохолних пића (...) лицима млађим од 18 година живота”, док Закон о јавном реду и миру у Члану 21 каже да „ко продаје алкохолно пиће лицу које под очигледним утицајем алкохола наруши ред и мир или малолетном лицу које није навршило 16 година живота” биће кажњено одређеном новчаном казном. Поредећи само та два закона, долази се у заблуду који има већу снагу и на који би се позвала особа од 16 година која би нарушила ред и мир у алкохолисаном стању, а која је тај алкохол купила у продавници. С друге стране, Закон о оглашавању прејудицира да рекламирање алкохолних пића не сме да наводи на прекомерну употребу алкохола, а ни да ствара утисак да употреба доприноси друштвеном и сексуалном успеху (Члан 47). У том контексту, „прекомерна количина” је релативна ствар, будући да алкохол не утиче на сваког конзумента пођеднако, наводи наша саговорница из ЦЗОР.
- Ми окупљамо представнике различитих институција како би се развио дијалог и то нам је важно и не можемо да радимо део посла који треба да спроводе државне институције. Ми смо само страна која помаже да се мало озбиљније размишља о здрављу и безбедности младих. На нашим округлим столовима често дискутујемо о томе да ли треба примати донације од алкохолне индустрије - каже Родић. - С друге стране, институције које се баве образовањем младих индиректно промовишу алкохол. Ако су то матурске вечери у школама, професори који би требало да буду младима узор, пред њима конзумирају алкохол. Питам се да ли ми као професионалци схватамо ниво наше одговорности? Мислим да личним примером треба да будемо одговорни, да не будемо лицемерни.
У промоцији здравих стилова живота велику улогу, свакако, имају медији који, с једне стране рекламирају алкохол, а с друге говоре о томе како он није пожељан.
- Мислим да медији имају моћ, али да тога нису довољно свесни и да се увек вадимо на то „ко ће нас да чита, гледа, слуша“. Па, хајде да видимо ко ће да нас чита, гледа и слуша. Ваљда због тога све ово и радимо - истиче ауторка емисије „Рефлектор” на Радио Новом Саду, Марија Марић која се труди да допре до свих генерација, а нарочито млађих са жељом да их подстакне да размишљају. - Мислим да је ту велики проблем који се тиче финансирања самих медија. Свако на неки начин може да буде финансијер медијске организације и на неки начин утиче на то шта ће бити објављено, а шта неће. Али не могу да се помирим са тим да се не бавимо тим темама. Можда ће се резултат сам појавити за десетак година, али мислим да не треба одустајати. Ако се доносе неки закони и мере, треба поставити питање зашто се они доносе и да ли се постижу одређени резултати. Ако нема резултата, онда смо промашили у томе што радимо.
Немогуће је створити друштво у ком се не конзумира алкохол, нарочито кад је он уткан дубоко у нашу традицију и културу, али, како су се наше саговорнице сложиле, није ни нормално да се све лечи алкохолом који, заправо, само продубљује проблеме и ствара нове.
Леа Радловачки
