Рециклажа отпада је озбиљан бизнис и развијене земље попут Шведске рециклирају 90 посто отпада, а ми? Како чувамо оно што смо добили од наших предака и шта остављамо потомцима? Колико знамо шта загађује земљу, воду, ваздух и како се односимо према отпадним материјама? Шта да урадимо с једном обичном батеријом када се потроши, где да је одложимо, а да сачувамо околину?
О томе разговарамо с Новосађанином Албертом Молнаром, менаџером „Халогена”, еколошки одговорне фирме која у својим пословним објектима има контејнере за одлагање флуороесцентних и штедљивих сијалица и батерија.
Који је био ваш мотив да уведете у своје продајне објекте ове контејнере где може да се одлаже оваква врста штетних материја?
- Ми смо еколошки савесни, волимо природу и животиње, у нашим продавницама допуштамо улазак са кућним љубимцима. С друге стране знамо колико су батерије и неонке велики загађивачи. Једна једина батерија може да загади 7 до 10 литара подземних вода! Да би се разградила потребне су стотине година, а при том све време тешким металима загађује околину. Кренимо само од једноставне чињенице: просечно домаћинство у Србији потроши годишње око 20 батерија. Шта се ради с њима, где их бацају? С друге стране, та батерија може да се рециклира 90 процената!
Да ли постоји погон за прераду батерија у нашој земљи?
- Према мојим сазнањима не постоји. Ове батерије које ми скупљамо односи „Еко-метал” који када скупи већу количину, мислим да се то мери у тонама, тек тада може да их извезе. Неке земље су препознале да из отпада могу да дођу до значајних ресурса на много јефтинији начин. На пример: батерије садрже никл и оне су много исплативији извор овог метала него да се вади никл из рудника.
На које се то превасходно батерије мисли?
- Буквално све: од оних које стављамо у даљинске управљаче и транзисторе, затим оних у облику дугмета који иду ручне сатове и разне кућне апарате, до батерија које иду у мобилне телефоне, лаптопове, таблете и батерија које иду у специјалне уређаје. Према садашњим прописима овакве батерије не смеју се бацати у обично смеће, али то се толерише и нема никаквих санкција, јер није предвиђено где оне могу да се одлажу!
Зашто су неонке и штедљиве сијалице штетне? На који начин оне загађују околину?
- Највише због живе која се налази у цевима. Познато је да је жива изузетно токсична.
Шта би, по вашем мишљењу, требало учинити да људи сазнају шта све загађује околину и како утицати на свест да сви о томе више бринемо?
- Људи су одговорни, имају свест о томе, али нема места где могу да одлажу отпад. Наше је искуство да суграђани дођу из другог краја града да би донели неколико батерија или сијалица, јер имају свест да су то велики загађивачи. Сетите се, када су се појавили контејнери у којима смо могли да одлажемо стари папир, стакло, конзерве и пластичну амбалажу да су наши суграђани лепо реаговали. Неки су више блокова прелазили да би прописно одложили отпад… Било је супротних примера, али они су били изузетак, а не правило. А што се батерија тиче, само да вас подсетим да је пре више година била акција скупљања батерија по супермаркетима. То је била одлична идеја, јер ту циркулише много људи. На жалост, све је то било кратког даха, јер су схватили да их то кошта...
Зар држава не подстиче и подржава овакав вид бриге за околину?
- На жалост не. Прети се само казнама. Дуго нам је било потребно да пребродимо административне баријере и сазнамо на који начин да то радимо према прописима, јер казна за фирму није мала, износи милион и по динара, плус за мене као одговорно лице… Да се разумемо, законом није забрањено да ми прикупљамо батерије, штедљиве сијалице и флуо-цеви, уколико не остварујемо неку добит тиме.
А да ли остварујете добит?
- Не само да не остварујемо никакву добит, него плаћамо да то однесу. Само за одношење 1 кг батерија плаћамо 3 до 5 евра, плус њихов долазак и наравно специјални контејнер где се то одлаже. Наша еколошка освешћеност нас месечно кошта преко 100 хиљада динара! Ми и на ту фактуру плаћамо ПДВ. Но, није то суштина, ми ово радимо надајући се да ће бити боље. Нама је важно да будемо одговорни према својој околини, да живимо у здравијем окружењу и да такву земљу оставимо нашој деци!
Марина Јабланов Стојановић
Фото: С. Шушњевић
ДР ВИШЊА МИХАЈЛОВИЋ О ЗАШТИТИ ОКОЛИНЕ
Тешки метали – велики загађивачи
Неонске цеви, батерије и акумулатори садрже никл, кадмијум и живу, супстанце које спадају у групу тешких метала. Зато би после употребе они требали да се на посебан начин одлажу и третирају. У нашој земљи је ово регулисано Уредбом, која прописује како се поступа са овим отпадом и регулише обавезе произвођача, односно увозника, рекла нам је Новосађанка др Вишња Михајловић, доцент на Техничком факултету „Михајло Пупин” при катедри за инжењерство заштите животне средине у Зрењанину.
Зашто је то важно?
- Зато што су тешки метали и њихова једињења постојани у земљишту, стотинама и хиљадама година, а то значи да дугорочно нарушавају квалитет земљишта и смањују његову употребну вредност, а самим тим утичу на квалитет хране. Истакла бих да неправилним одлагањем отпада и производа који садрже тешке метале, они могу доспети у водене токове и земљиште. На тај начин се повећава њихива концентрација у земљишту и води, а кроз ланац исхране то може довести до појаве различитих обољења код човека и то од лакших облика до нарушавања имуног система и малигнитета.
Шта се рециклажом постиже?
- Циљ рециклаже батерија и неонских сијалица јесте промена физичких, хемијских или биолошких карактеристика са циљем смањења или неутрализације његових опасних карактеристика и смањења негативног утицаја на животну средину и здравље људи. Рециклирањем отпада чувају се биљни и животињски свет, природни ресурси, смањује се загађење ваздуха, воде и тла, штеди се електрична енергија, продужава се век санитарних депонија.
