Међу компликацијама до којих може да дође јесу упала мозга и можданих овојница, али и ментална ретардација или рађање деце с тешким телесним и психичким оштећењима у случајевима оболевања трудница од рубеоле.
Епидемиолог др Светлана Илић из Института за јавно здравље Војводине каже да су резултати спровођења имунизације значајно изменили демографску слику света и патологију, посебно код одојчади и мале деце. Последице пада обухвата или прекида имунизације могу да имају различите видове и ефекте штете.
„Значајно се повећава могућност за појаву болести против којих се спроводи обавезна систематска имунизација. Узрочници обољења против којих се спроводи имунизација нису нестали, они се налазе око нас и уколико дође до пада имуне баријере, извесно се очекује њихова појава у појединачним случајевима или епидемијама. „Безбедан обухват“ значи да се заразна болест против које се обавља имунизација неће појавити у епидемијском облику, за шта је потребно да потпуно имунизованих буде више од 95 одсто“, наводи др Илић и додаје да у односу на облике, ове болести могу да се јаве у блажем, тежем или врло тешком облику, а код појединца могу да изазову и трајни инвалидитет или смртни исход.
У току болести може да дође до бројних компликација као што су упала мозга и можданих овојница, упала плућа, пролазна или трајна одузетост мишића, ментална ретардација или рађање деце с тешким телесним и психичким оштећењима у случајевима оболевања трудница од рубеоле, као и друге појаве. Др Илић каже и да оболевање од заразних болести у значајној мери директно и индиректно доводи до значајних трошкова у здравственом буyету, повећавају се трошкови лечења и рехабилитације оболеле особе, као и трошкове боловања родитеља због неге детета.
„У случају појединачног обољевања, а посебно у епидемијском јављању заразних болести, долази до значајног утицаја на квалитет и организацију живота оболеле особе и чланова његове породице, као и до поремећаја читавог здравственог система и локалне заједнице. Посебан ризик за оболевање с тежим последицама очекује се код деце која нису могла бити вакцинисана због узраста. На пример, ММР се даје с навршених 12 месеци живота, или касније, код оних чије здравствено стање не допушта спровођење имунизације, у случајевима медицинске контраиндикације за добијање вакцина, који су због немогућности добијања вакцина изузетно осетљиви на узрочнике тих заразних болести“, каже др Светлана Илић.
У нашој земљи обавезна је имунизација против десет заразних болести, а вакцинација се обавља искључиво у здравственим установама и то након редовног лекарског прегледа, давањем вакцина које имају сертификат Агенције за лекове. Подаци Института за јавно здравље Војводине показују да се највећи број малишана вакцинише против туберкулозе, док је код добијања других вакцина слабији одзив, па и обухват.
Лоша дистрибуција донела незаштићеност деци од хепатитиса Б
„Вакцинација против хепатитиса изазваног вирусом типа Б започиње се у породилишту првом дозом и наставља с још две дозе ове вакцине. Обухват овом вакцином у Војводини износи 90, а у Новом Саду 91 одсто. Деца која нису вакцинисана против хепатитиса Б у првој години, ове вакцине (три дозе) добијају у 12. години живота. У Војводини је достигнут обухват од 35, а у Новом Саду 25 одсто. Разлози овако ниских вредности обухвата су првенствено неправовремена дистрибуција вакцина на вакциналним пунктовима и дуг период за спровођење имунизације, јер се три дозе вакцине дају у размаку од шест месеци“, објашњава др Светлана Илић.
„Вакцину против туберкулозе (БЦГ вакцина) деца добијају при отпусту из породилишта. Обухват достигнут овом вакцином уједно је и највиши и у Војводини износи 97,7, а у Новом Саду 97,8 одсто. Пентаксим вакцина даје се четири пута и штити од пет заразних болести: дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе и обољења које проузрокује бактерија Хемофилус инфлуенце тип Б. Прве три дозе дају се као примоимунизација, са навршена два месеца живота. Четврта доза даје се годину дана након дате треће дозе, односно као прва ревакцина против ових болести“, наводи др Илић и напомиње да је обухват овом вакцином у првој години живота у 2016. годину у Војводини износио 95, а у Новом Саду 96 одсто.“Обухват овом серијом вакцина може да се сматра задовољавајућим. Четврту дозу пентаксим вакцине (прву ревакцину) примило је 79 одсто обвезника у Војводини и 72 одсто њих у Новом Саду.“
Ситуација је другачија када је реч о ММР вакцини, која штити против три заразне болести: малих богиња, заушака и рубеоле. Она се даје у две дозе, и то тако што се прва доза добија с навршених годину дана и друга доза пред полазак у школу.
„У Војводини је у 2016. години првом дозом ММР вакцине достигнут обухват од 82,4, а у Новом Саду 79 одсто обвезника. Другу дозу ММР у Војводини је примило 83, а у Новом Саду 77 одсто обзеника“, каже др Илић.
Пред полазак у школу деца добијају и ДТ, другу ревакцину против дифтерије и тетануса, као и ОПВ вакцину, другу ревакцину против дечје парализе. У Војводини је прошле године постигнут обухват ДТ 97 одсто и ОПВ од 84 одсто, а у Новом Саду ДТ 99 одсто и ОПВ 76 одсто. Наша саговорница напомиње да је разлог нижег обухвата ОПВ у овом узрасту био у неправовременој дистрибуцији ове вакцине.
„При крају основне школе деца добијају трећу ревакцину против дечје парализе ОПВ и ДТ, дифтерије и тетануса. Обухват у Војводини за ОПВ износио је 75 одсто, а у Новом Саду 72 одсто, а за ДТ у Војводини 86,6 одсто, и у Новом Саду 95,1 одсто. Нижи обухвати код ОПВ регистровани су превасходно због неблаговремене дистрибуције ове вакцине“, открива др Илић и напомиње да су резултати обухвата имунизацијом, посматрано по окрузима, општинама или насељима, различити и зависе од врсте вакцине, али и од узраста обвезника.
Љ. Петровић
СУТРА: Несавесним родитељима казна до 150.000 динара
