Како је наведено, очекује се да следеће године грађани закажу до 50 милиона услуга путем портала еЗдравље и мобилне апликације и тако брже дођу до жељеног прегледа.
Колико нам је потребна ова база показује и чињеница да је, ако сте случајно променили пребивалиште, односно место становања, сада потребно да лично дођете у матични Дом здравља и затражите да вам се премести картон у Дом здравља којем сада припадате, иако сте уредно променили личну карту, пријавили пребивалиште и на сајту РФЗО вам стоји нова адреса. Такође, ако вам је потребна посета болници, у месту становања примиће вас само ако сте хитан случај, а здравствена картица потпуно је “чиста” од података, те ћете морати у матични Дом здравља да вам издају нову туру лекова, ако сте хронични болесник.
Акционим планом за 2022-2023, који је на прошлој седници усвојила Влада Србије, планирано је и успостављање електронског здравственог картона до краја године, а већ од наредне, захваљујући систему еБоловање, пацијенти неће морати да одлазе по дознаке код изабраног лекара, јер ће се цео процес одвијати онлајн. Да ли ће се то односити и на овакве случајеве, који су променом адресе променили и територију на којој остварују права из здравственог осигурања, видећемо, надамо се, врло скоро.
Увид у јединствени еКартон, уписане дијагнозе и прописане лекове, имаће пацијент и лекари из различитих установа, државних и приватних, а на једном месту биће обједињена цела историја лечења, што ће помоћи ефикаснијој размени података између доктора опште праксе и лекара специјалиста. За сада, увид у картон имају само домови здравља, и то не сви, апотеке имају само делимичан увид, а болнице, локалне и оне из терцијарне сфере, имају основне податке из здравствене картице, али не и историје болести и лечења, забележена у Домовима здравља.
Шефица Јединице за здравство у НАЛЕД-у Јелена Радновић Вукчевић рекла је да је циљ да до краја године унапређени ИЗИС користи до 30 одсто болница, а да се током 2023. укључе и преостале здравствене установе.
“Један од првих корака ка увођењу еКартона и потпуне дигитализације биће постављање нове модерније ИЗИС платформе, а како би систем потпуно функционисао, неопходно је његово увезивање и са приватним и војним здравственим установама, које досад нису биле део овог система”, рекла је она.
Посао на увезивању приватног и здравственог сектора биће посебан изазов, пошто многи запослени имају посебне здравствене погодности и већину прегледа обављају у приватним институцијама, а онда морају да те резултате и извештаје носе у Сом здравља, како би добили терапију. Тако се терапија практично преписује двапут, болесници се шетају и губе време, чега смо постали болно свесни у време пандемије, када су се многи тестирали у приватним лабораторијама.
Међу 18 мера акционог плана за спровођење Програма дигитализације здравственог система, налази се и увођење е-упута које ће издавати лекари специјалисти, решавање проблема термина и упута без термина, као и увођење јединствених регистара за електронско праћење издавања рецепата и потрошње лекова, имунизације, прележаних болести, налаза и отпусних листа. Институције ће, такође, моћи путем увезаних база података да размењују информације о рођеним и умрлима особама, генетским предиспозицијама. НАЛЕД ће путем CHISU пројекта уз подршку УСАИД-а пратити спровођење акционог плана.
И. Радоичић
