Библиотека Карловачке богословије – наслеђе које захтева већу пажњу државе

Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима и библиотеку у склопу тог училишта, посетио је јуче државни секретар тог министарства Александар Гајовић уверивши се из прве руке о каквом библиотечком благу  је реч.
Državni sekretar Ministarstva kulture Aleksandar Gajović posetio Karlovačku bogosloviju foto: Z. Milosavljević
Фото: Државни секретар Министарства културе Александар Гајовић посетио Карловачку богословију фото: З. Милосављевић  

Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима и библиотеку у склопу тог училишта, за чију дигитализацију и опремање је Министарство културе и информисања на овогодишњем конкурсу доделило око милион динара, посетио је јуче државни секретар тог министарства Александар Гајовић уверивши се из прве руке о каквом библиотечком благу  је реч.

- Презадовољан сам чињеницом  да је комисија која је одлучивала  о додели пара препознала значај и то вишеструки - историјски и културни улагања у богословску библиотеку у Сремским Карловцима – рекао је Александар Гајовић након што је са вршиоцем дужности ректора Карловачке богословије Јованом Милановићем погледао део књижног фонда. - Свака оваква културна установа, а бибилотека је савакако један од стубова српске културе, заслужује посебну пажњу и апсолутну позорност  грађана. Јавни интерес је оно за шта се као државни секретар борим, а овде је у питању интерес не само Сремских Карловаца, него и целе Војводине. Ово је  културна баштина са којом сам фасциниран и сада и боље упознат, што је само разлог више да у наредном периоду Министарство културе и информисања обрати већу пажњу на сваки њен детаљ и елемент.

Гајовић је нагласио да библиотека Карловачке богословије, коју је први пут видео јуче, врло значајан капилар српске културе, која мора не само да буде сачувана, него и унапређена.


Јеванђеље из 17. века и рукописне књиге

Државном секретару у Министарству културе и информисања Александру Гајовићу ректор Богословије Јован Милановић је, након што га је упознао са историјатом школе и библиотеке, посебно скренуо пажњу на најстарије и најугроженије примерке које бибилотека тог православног училишта, старог 226 година, поседује. Међу њима су такозвано Лавовско Јеванђеље из 1680. године - примерак првог вида штампе црквено-словенског текста, за који се сматра да је највероватније било на овом простору пре Сеобе Срба, Служавник из 1689, затим Јеванђеље из 1735. године, Минеј из 1850. године и многи други.


-Унапредићемо је тако што ћемо је у првом реду сачувати и изложити очима јавности да је упозна и схвати – истакао је Гајовић. -  Мислим да у овакве подухвате и пројекте још више треба улагати. Ово јесте прва новчана  подршка Министарства културе Богословији, али надам се не и последња. Чини ми се да је наша обавеза да подржавамо овакве пројекте и институције и пуну пажњу усмеримо на оно што су нам преци оставили јер они то нису урадили да бисмо ми то трошили и рабили, него унапредили и поколењима указали на богатство које имамо  када су у питању духовност, историја и култура.

Ректор Богословије протојереј мр Јован Милановић казао је да ће одобрени новац бити употребљен за дигитализацију и каталогизацију књига, међу којима има стотинак врло ретких богослужбених и рукописних примерака, и набавку полица. Милановић је нагласио  да је у интересу Богословије да  што пре почне с реализацијом зацртаних задатака и да се нада да би то могло да се догоди до половине јула. 

З. Милосављевић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести