Искоришћавање ове врсте отпада - мада би правилније било рећи искоришћавање ових остатака – имало би двојаку улогу. Прва је смањивање количина отпада које се одлажу на депоније, а друга је коришћење ових остатака за нову производњу, или подстицај и обогаћивање постојеће производње, како у квалитету, тако и квантитету, односно приносу.
Висок квалитет уз безбедност хране по људско здравље је основни захтев данашњег потрошача. Тај захтев испуњава органска производња хране и намирница. Заснива се на принципима агро- екологије и строго је законски прописана и контролисана, баш као и сертификација органиских производа и производње (од њиве до трпезе). Њеном применом, потпуно се искључује употреба пестицида и свих штетних материја које се користе у конвенционалној производњи.
У органској производњи, карактеристична је рециклажа и максимално коришћење обновљивих извора енергије. Тако, поред здравог производа, постижемо и кружење материје, иначе прекинуте у конвенцио- налном начину производње. Органску пољопривреду најбоље можемо дефинисати кроз њен циљ, а то је производња здравствено безбедне, квалитетне хране на еколошки одржив начин.
У циљу одржавања и повећања плодности и биолошке активности земљишта у органској производњи треба гајити легуминозе, усеве за земљишно ђубрење и биљке са дубоким кореном и одговарајућем вишегодишњем плодореду. Поред тога, пожељно је и ђубриво из органске сточарске производње, као и заоране органске материје компостиране или некомпостиране, али са производних јединица на којима се производња одвија по методама органске производње.
Компост је, иначе, начин да се од отпадног материјала у виду опалог лишћа, остатака траве након косидбе или љуски воћа и поврћа из домаћинстава и слично, аеробним путем, добије бесплатан и квалитетан побољшивач тла (органски кондиционер) и ђубриво. Компостирање је, пак, природни процес рециклирања органских материја, при ком се у аеробним условима и присуству воде одвија контролисано биолошко разлагање органске материје уз ослобађање Х²О, ЦО² и топлоте, уз настанак релативно стабилне органске материје сличне хумусу - компоста. Иначе, квалитетан компост за органску пољопривреду одликује се одговарајућом зрелошћу, високим садржајем ор-
ганске материје (преко 30%), одсуством семена корова и патогених организама, чистоћом, пХ вредошћу од 6 до 7,8, те одсуством тешких метала и токсичних супстанци.
Вишеструке су користи од компостирања уопште, и оно се намеће као најлогичније економ-
ско-еколошко питање, јер на тај начин штитимо животну средину и помажемо кружењу материје, смањујемо количину биоразградивог отпада који би се одлагао на депонији, смањујемо количину пољопривредног отпада који би се спаљивао. Такође, побољшавамо и плодност пољопривредних земљишта и биљну продуктивност. Коришћење компоста доприноси, спречавању ерозије, биоремедијацији контамираних земљишта и побољшању квалитета вода. Компост има и санитарни ефекат-елиминација патогених организама, штетних инсеката, ларви, цревних паразита и корова. Свакако, последњи, али не и најмање важан јесте и економски моменат, уштеде, као и могућност зараде његовом продајом.
Виолета Недељковић
(ауторка је председница Савета Зелене странке за здравствену исправност хране)
