Из Новог Сада стигла је оцена да се дечијим браковима потпуно уништавају сва људска и дечја права свим малолетницима, те да се тако у потпуноси обесмишљава читав живот такве деце, а оно што је посебно опасно, ускраћује им се и право на образовање, а, како је више пута истакнуто, управо је низак степен образовања оно што у велико мери мучи читаву ромску заједницу у Србији и на Балкану.
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић истакла је да је управо сада идеалан тренутак да се почне са размишљањем о томе како ће живети ромске девојчице рођене данас, односно какав ће бити њихов живот за 20 година.
"О томе се ради када је у питању подстицање, развој и охрабрење и подизање жена у ромској популацији на живот достојан људског бића", оценила је Чомићева, истакавши да су ромске активистикиње и удружења увек водиле рачуна о положају својих сународница и старале се о перманентном унапређењу њиховог положаја у друштву.
Министарка је истакла и да се тај посао не може увек видети на дневном нивоу, али је истакла да ће се убудуће радити на томе да за 20 година младе Ромкиње могу да кажу да не постоји никакав облик дискриманације према њима у Србији.
Она је подсетила да је АП Војводина још пре 30 година укључила све оно што је прогресивно и у развој ромске заједнице, и то без "Декаде Рома" и свих осталих пројеката, али да је данас проблем пронаћи пословне ангажмане за све оне Ромкиње и Роме који су се школовали.
"Многи Роми су завршили факултети, стекли су стручно знање, међутим, проблем им је да се запосле. Зато што и тако образовани наилазе на коментаре попут "Немој њега, Ром је", као и "Немој њу, жена је". Кад кажу "Немој њега, млад је", он ће и да остари, а ми жене и Роми, увек ћемо остати жене и Роми", навела је Чомићева.
На данашњој конференцији учествовале су представнице 37 ромских женских органиција из Србије, али и Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Хрватске.
Наведено је да су данас бројне Ромкиње пронашле добре пословне ангажмане, али је оцењено да и даље има доста простора за напредак. Оно што је посебно назначено јесте чињеница да данас постоје народна посланица која је Ромкиња у Скупштини Србије, као и Ромкиња која је покрајинска одборница у Скупштини АП Вовојводине, те да је све већи број Ромкиња које су локалне одборнице у општинским и градским парламентима Србије.
Директорка Удружења Ромкиња из Ниша Ана Сечиповић слаже се са констатацијом да је учињено много на погледу инклузије Ромкиња, те да ће заједничким радом Ромске женске мреже и Владе Србије бити постигнутно још много тога.
"Удружиле смо се да бисмо биле равноправне партнерке држави на решавању проблема с којима су суочене Ромкиње. Ми смо грађанке Србије. Сви закони наше државе нас штите и обавезују државу да нам омогући остваривање свих наших права", казала је Сечиповићева.
Слађана Вулин из новосадског Удружења "Бела Ромкиња" истакла је наду да ће једномесечна акцију коју су здружено спровеле ромске активисткиње широм Србије у вези са упознавањем читавог друштва са штетностима дечијег брака имати ефекта, посебно нагласивши проблем уговорених бракова са којима је суочена ромска заједница вековима уназад.
На данашњој конференцији, поред активисткиња Ромске женска мреже и министарке Чомић, учествовала је и повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић.
