Чомић је приметила да су оба закона прошла “трновит пут” и да постоји велики отпор према друштвеним променама.
Како је навела, тема политике је да мења друштвене односе, а та промена иде теже него мењање простора.
“У томе је илустрација начина на који су и оба закона тешко пролазила пут кроз институције, кроз критике јавног мњења, кроз отпоре, кроз предрасуде, кроз понашање засновано на предрасуди, да све то не постоји и да у Србији нема дискриминације и да је женама баш супер”, рекла је Чомић.
Она је поручила “да се живот не може демантовати”, колико год дуго трајала та борба за објашњавање очигледног, а то је да дискриминација постоји, да културу људских права у Србији треба градити предано сваког дана и да су жене неравноправне у многим позицијама.
Министарка је закључила да постоји отпор према друштвеним променама, према промени понашања, отпор према изградњи културе људских права.
“Зато освајање слободе иде тешко, пошто је отпор организован”, рекла је Чомић.
Она је додала да је постојало чуђење када је поменуто да постоји породично насиље и да су такве тврдње оцењиване као дела оних који уништавају српске породице.
“Било је овде амандмана о томе шта је пол, шта је род. Пол је биолошка категорија. То не можете да бирате, али каква жена треба да буде, где вам је место, какав мушкарац треба да буде, где вам је место, то се друштво договара обичајним, писаним, неписаним правилима, али и законским прописима”, рекла је Чомић.
Казала је да Закон о забрани дискриминације уводи неколико нових институте, наводећи да је реч о сегрегацији.
Чомић је рекла и да Закон о родној равноправности прави одредбе за изградњу система којим ће се гарантовати и обезбедити равноправан, једнак, равномеран приступ и жена и мушкараца свему ономе што су друштвени ресурси, од буџета, преко учешћа у одлучивању, политичким странкама, у јавном сектору.
