Колико је то осетљива тема, али и многе друге које ће дефинисати тај законик, најбоље говори податак да се на њега чека више од деценију, као и то што је само преднацрт претрпео више измена.
Прва верзиља преднацрта грађанског законика урађена је још 2011. године, друга 2015, а сада је светлост дана угледала и трећа. У све три верзије било је предвиђено и увођење сурогат мајке.
"Остала је одредба да се сурогат материнство искључиво може користити као начин лечења неплодности, када жена не може да роди природним путем, ни уз биомедицински потпомогнуту оплодњу, већ једино уз помоћ друге жене", каже за Танјуг проф. Олга Цвејић Јанчић, члан Комисије за израду грађанског законика.
Брачни и ванбрачни парови, где жена из здравствених разлога не може да затрудни и изнесе трудноћу, до сада су сурогат мајку морали да траже у Грчкој, Украјини, Русији, односно земљама где је то законом дозвољено.
Осим брачних и ванбрачних парова, преднацртом законима предвиђено је да сурогат мајку могу да ангажују и жене и мушкарци који живе сами.
"То је било предвиђено и у претходним верзијама преднацрта, али смо сада избацили потребу да се траже оправдани разлози и да суд о томе одлучује. Захтева се само психофизичка процена да су у стању да могу да обављају родитељску дужност у најбољем интересу детета", појашњава она.
Ццак и када би грађански законик сада био усвојен, то ипак не значи да би сурогат материнство могло одмах да се примењује у пракси јер је у супротности са Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи (БМПО), који не предвиђа ту могућност.
Заправо, морале би да се чекају измене и допуне тог закона.
Члан радне групе која је радила Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи проф. Иван Тулић каже да су били против увођења сурогат мајке, након што су видели са каквим се проблемима суочава Грчка, која је то увела.
"Контактирали смо колеге из Грчке, да би видели каква су њихова искуства и од њих смо добили одговор да су се покајали што што су то урадили", каже Тулић за Танјуг.
Највише проблема, додаје, Грци имају што 90 одсто жена које су сурогат мајке нису из Грчке, долазе из других земаља, затим не поштују се потписани уговори, дешава се да сурогат мајке не желе да предају дете пару који их је ангажовао, а било је случајева да са бебом побегну у другу земљу и да бебу продају.
Друга крајност је када се роди дете са неком аномалијом, тада се парови предомисле и не желе болесну бебу, а не жели је ни жена која је ангажована за рађање.
У преднацрту грађанског законика Србије дефинисано је да се жена која роди дете за другог назива "родиља", док би пар или појединац који је ангажује били "намеравани родитељи". Родиља или намеравани родитељи не морају да буду држављани Србије, већ могу бити и страни држављани.
Родиља ће имати право на надокнаду трошкова током трудноће и порођаја, али није прецизирано колики би то износ био. О висини надокнаде треба да одлучи суд који одобрава уговор и контролише да ли су испуњени сви услови за сурогат материнство, а то су медицински докази да пар или појединац не може на други начин да се оствари као родитељ.
Предвиђено је да "родиља" током трудноће мора редовно да одлази на лекарске прегледе, како би се евентуалне генетске аномалије уочиле благовремено.
"Ако се утврде аномалије намеравани родиљи могу да захтевају од родиље прекид трудноће и уколико она не прихвати они нису дужни да прихвате дете. Предвиђено је и уколико се родиља разболи и трудноћа и порођај представљају ризик за њен живот она може да изврши прекид трудноће без сагласности намераваних родитеља", појаснила је Цвејић Јанчић.
У преднацрту стоји и то да један од намераваних родитељ обавезно мора бити биолошки родитељ детета и да је то по правилу мушкарац, осим у ситуацијама када жена нема партнера, онда ће се у оплодњи користисте семене ћелије донора.
Заправо у настанку живота могле би да учествују три жене - једна која је донор јајних ћелија, друга која носи трудноћу и трећа која је циљани родитељ.
"Нисмо предвидели кориштење јајних ћелија саме сурогат мајке - родиље, већ то може бити само дарована јајна ћелија треће жене", закључила је Цвејић Јанчић.
Када ће бити завршен коначан нацрт грађанског законика и када ће ући у скупштинску процедуру нико не може са сигурношћу да каже. То ће искључиво зависити како ће се јавност изјаснити о преднацрту током јавне расправе.
