ДАН КАДА ЈЕ ЛИКА ЗАКУКАЛА Први злочин у НДХ над децом и женама

Тог топлог јулског јутра путем од Доњег Лапца кретала се колона од 300 усташа предвођена лично Максом Лубурићем. Недуго потом, у селу Доња Суваја код Срба у Лици, пале су прве жртве.
2
Фото: Српско национално вијеће

Овог пута, жртве су по први пут од формирања Независне државе Хрватске биле деца, жене и старци.

Наиме, претходно су усташе одводиле  мушкарце, пре свега виђеније Србе, који су скончали у комплексу концентрационих логора Госпић—Јадовно—Паг.

Усташки покољ, 01. jула 1941. над становништвом села Доња Суваjа, смештеном између Срба и Доњег Лапца, представља наjмасовниjи усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац пре устанка српског народа у борби за опстанак.

Покољ је почео тог дана у Суваји, а настављен је наредна два дана масакром цивилног становништава у селима Лички Осредци, Бубањ, Небљуси и Добросело.

Према подацима историчара др Ђуре Затезала (1931-2017.) из Карловца, усташе су тог дана “убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 деце, 75 жена и 50 мушкараца”. По неким другим изворима, тj. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваjа, Осредци и Бубањ, у прва три дана месеца jула, било jе 279 убиjених, претежно жена, деце и стараца, и jедва десетак мушкараца у доби способних за воjску.

Срез Доњи Лапац (села Бубањ, Небљуси, Мељиновац, Лички Осредци…) укупно jе у том кратком размаку, у месецима након оснивања НДХ, изгубио око 1.000 становника српске националности. У извештаjу заповедника 3. усташке сатниjе 1. походног батаљона стоjи:

„Данас сам био у селу Осредци Лички коjе jе спаљено. На све стране леже љешеви народа. Од убиjених 2. и 3. српња ширио се страшан задах. Пси и свиње нагризаjу љешеве, а усташе не дозвољаваjу сахрану. Они што су побjегли од куће, тамо умиру од глади.“

Приликом покоља становништва Суваjе, посебно су страдале породица Кеча из коjе jе убиjено 45 чланова и породица Ћопић коjа jе изгубила 22 члана.

У наредних готово месец дана, усташки злочини наставили су се с обе стране реке Уне. Предњачиле су "домаће" усташе из Кулен Вакуфа и Боричевца појачане усташама из Госпића. 

Овај злочин био је директан повод за народни устанак који је 27. јула избио у Србу. Био је то општенародни устанак, реакција српског народа на бруталне усташке злочине. Када је избио, није био ни партизански ни четнички. Тек касније се појединци опредељују за једну или другу страну. Иако је и тада међу устаницима било и комуниста и четника, сам устанак је имао само општенародни српски карактер.

Као рекација на вишемесечне усташке злочине, и устаници из Лике и Босанске крајине који се истовремено дижу на оружје, у септембру 1941. нападају најјаче усташко упориште у том крају – Кулен Вакуф који се налази на босанској страни реке Уне. У том свеопштем нападу и метежу, уз усташке крвнике, на жалост, страдају и невини цивили, жене и деца.

Све до ратова деведестих година, 27. јул се славио као Дан устанка народа Хрватске, као и дан устанка народа БиХ. Сваке године у Србу је одржавана свечаност тим поводом. Од формирања данашње Хрватске, тај дан више нема никакав држвани значај. Као почетак антифашистичке борбе данас се у Хрватској обележава 22. јун 1941. када је формиран сисачки партизански одред.

Покољ над Србима у Суваји био је готово строго чувана тајна. Чак и данас поједини из тог краја не знају за њега. Наиме, Титов режим није дозвољавао да се о томе говори, поготово не у партизанском крају какав су били Доњи Лапац и Срб.

Тек прошле године у сарадњи са Српским народним вијећем, на 80. годишњицу покоља, у Суваји је подигнуто је спомен-обележје са именима свих жртава. Данас је овај тужни дан на гробљу код Храма Вазнесења Господњег обележило укупно шесторо мештана и њихових гостију. Наиме, већина Срба из овог краја протерана је 1995. године, а мало њих се вратило.

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести