Старозаветни пророк Илија живео је у 9. веку пре нове ере, а спомиње се у Талмуду, Библији и Курану. Боговидац и чудотворац, Свети Илија рођен је у Тесвиту, због чега је прозват Тесвићанин. По предању, када се Илија родио, његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.
Тадашњи цар Ахав, под утицајем своје жене Језавеље, напустио јудаизам и почео да слави туђе богове. Пророк Илија супротставио се цару, пребацивши му отпадништво и пророковао сушу и глад због слављења туђих богова. Због неправди коју је цар чинио народу и грамзивости Илија му је прорекао да ће њему и његовој жени пси лизати крв после смрти, што се и обистинило.
„Пророк Илија ишао је по Ханану у пратњи свог ученика Јелисија. Кад стигоше у Јерихон, на очи педесет других пророка, удари плаштом по Јордану и вода се раздвоји на две стране. Кад пређоше на другу обалу, подиже се грдан вихор, огњена кола са огњеним коњима раставише их и у вихору однесоше Илију на небо“. Свети Илија, према томе, није умро већ је жив отишао на небо.
Примањем хришћанства Срби су многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију. Тако се, по народној традицији, Свети Илија вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. На иконама се Свети Илија представља или како на ватреним колима иде на небо, или како држи нож у руци, знак да је њиме поклано 450 лажних Валових жреца на брду Камил, односно како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Свети Илија је у предратној Србији био слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. После паузе од 68 година, 1992. вазухопловци су за свог заштитника поново узели овог свеца.
Према народном веровању, Свети Илија одређује када и где ће падати киша, а када ће да буде суша. Доноси олују и непогоду, одлучује кад пуцају громови и ударају муње. Мисли се да тада гађа ђавола, а народ тврди да је свако место у које је ударио гром, уствари место на којем је био ђаво
Према обичајима, на данашњи дан не ради се на пољу, како се светац не би громовима осветио непослушним верницима. У јужној Србији верују да ће, ако падне киша на Светог Илију, иструлити сви ораси и лешници. На овај светац не улази се ни у винограде, а верује се и да данас орлови не пију воду. Наш народ каже да жеге пролазе после Светог Илије, а ноћи постају свеже. “Од Светог Илије сунце све милије” стара је народна изрека, која нам ове године, изгледа, није потребна.
И. В.
