Усвајање тог документа било би добра вест, корак у заштити наше планете.
– Полазећи од права човека по Уставу на здраву животну средину, Република Србија и АП Војводина су по Уставу одговорне за заштиту животне средине – каже за „Дневник” покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић, који ће данас посланицима образложити документ. – Суочена с нагомиланим проблемима савременог друштва који се више не могу гурати под тепих, Покрајинска влада је усвојила Декларацију о заштити животне средине у Војводини и предложила је Скупштини Војводине на усвајање.
Декларацијом су обухваћене мере и активности на заштити природних вредности и биолошке разноврсности, унапређењу система заштићених подручја, повећању пошумљености, сарадња с општинама у реализацији програма за отклањање штете нанете еко-системима због бацања производа израђених од пластике и друго. Суштина документа је, како наводи Галић, изражена у реченици последњег пасуса документа који каже:
„Свесни неопходности обезбеђивања финансијских средстава за одрживе инвестиције и унапређење одрживих пословних модела, Аутономна Покрајина Војводина преко својих органа пружаће сву потребну подршку пројектима којима се конкурише за средства из програма и фондова Европске уније, Уједињених нација и међународних организација.”
Тај део документа, објашњава Галић, даје правну основу да Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине суфинансира израду пројектнео-техничке документације и из области заштите животне средине. До сада то није било могуће, и Секретаријат је суфинансирао само израду пројеката из урбанизма.
– О томе колико је скупа израда тих докумената из области заштите животне средине сведочи и пример да, кад смо од локалних самоуправа затражили да нам доставе пројектну документацију за изградњу пречистача отпадних вода, од 45 општина у Војводини само их је четири имало – истиче Галић.
Наводи да Декларација предвиђа и мере које ће Покрајинска влада предузети путем својих органа у образовању младих с циљем стицања знања и подизања свести о значају унапређења заштите животне средине.
– Покрајина већ десет година ради на пројекту „Чистије и зеленије школе”. Ове године у њему учествује 128 школа, али сматрамо да то није довољно и да се може учинити више. Такође ћемо подстицати рад институција јавне управе и научноистрживачких и образовних институција које се баве животном средином, а развијаћемо сарадњу и с организацијама цивилног друштва – додао је секретар.
Како наводи, Покрајинска влада ће се ангажовати на повећању покривености шумама, које су у Војводини заступљене на свега 6,51 одсто територије. Пошумљеност Србије је 27 одсто, а Европске уније између 30 и 40. Декларацијом се предвиђа и рок до 2020. године за повлачење из продаје пластичних кеса у Војводини. Такође ће се предузети мере да установе чији је оснивач Покрајина до краја 2024. године припреме пројектну документацију на основу које ће, најкасније до краја 2029. године постојеће системе за загревање објеката које користе мазут и угаљ заменити енергетски ефикасним системима. Документ предвиђа и да се у сарадњи с органима градова: Нови Сад, Вршац, Зрењанин, Кикинда, Панчево, Сомбор, Сремска Митровица и Суботица, у наредних десет година заједнички приоритетно подстиче унапређење јавног градског превоза набавком еколошки прихватљивих возила.
Казао је и да Декларација предвиђа промовисање концепта циркуларне економије, која, за разлику од данашњег система линеарне економије, подразумева интегрисање економије у управљању отпадом, односно да се из отпада искористи све што може, а оно што не може – да се депонује или спаљује.
– Настојаћемо да унапредимо систем заштићених подручја. У Војводини имамо заштићена подручја првог, другог и трећег степена и сада је свега 6,5 процената територија проглашено заштићеним подручјем. По директивима Европске уније, неопходно је имати најмање 12 процената – каже Галић. – Појачаћемо и систем мониторинга свих фактора који угрожавају животну средину. Посебан осврт у декларацији се даје националном парку Фрушка гора и свим факторима који га угрожавају.
Е. Марјанов
