Вршилац дужности директора болнице доценткиња др Јелена Антић каже како настављају усавршавање у овој области, те да су добили и нови лапароскопски стуб, па ће се више операција изводи овом минимално инвазивном методом. Годишње ураде 3.000 операција, од чега је 40 одсто лапароскопских, а планирају поновно покретање баријатријске хирургије, односно операције желуца гојазне деце.
У Србији се, према њеним речима, формирају различите групе и тимови за едукацију из ове области, а дечја хирургија у овој једној терцијарној дечјој болници у Војводини је водећа и по броју и по врсти операција које раде.
Набавили смо и нови лапароскопски стуб и најсавременију опрему, те сада операције радимо на два пункта. Најчешћа по хитности је операција слепог црева и то чини 80 одсто таквих хитних интервенција, а ради се лапароскопски и кад су питању компликоване као и некомпликоване форме, као и у сваком узрасту. На овај начин се не прави рез, већ постоје три мала улаза и тиме деца имају мању трауму. Годишње урадимо 3.000 операција, од чега је око 40 одсто лапароскопских. Верујемо да ће убудуће бити и више оваквих интервенција, јер сада имамо два лапароскопска стуба, а и лекари се обучавају за ове интервенције, објашњава др Антић која је и дечји хирург.
Раније су била различита ограничења у смислу када може да се ради лапароскопска интервенција, као да не може пре адолесценције, или пак ако је у питању компликована форма, када слепо црево пукне. Сада више тих ограничења нема.
Осим ових операција које су хитне, лапароскопски радимо и елективне операције жучне кесе, амбодомиланих тумора и грудног коша. На исти начин се уклања и гној из плућа како би се видело одакле треба да се узме узорак. Лапароскопске опрације се раде и код неких урођених аномалија, а примена постоји и у ортопедији, код артроскопских операција, наводи др Антић.
План је и да се након више година поново уведе баријатријска хирургија, односно смањење желуца екстремно гојазној деци.
Адолесцентски период је управо прави тренутак да се раде ове операције, јер је то начин да се спрече многе болести које могу да се јаве касније због гојазности, као што су дијабетес, кардиоваскуларне и друге болести, напомиње доценткиња Антић.
Дечја болница такође ради и “транспорт ка себи”, што значи да се свако превремено рођено дете превози из места рођења у Дечју болницу, која има специјални реанимобил, а у пратњи су увек педијатар, неонатолог, медицински техничар и помоћно особље.
То су животно угрожена новорођенчад и ова служба је организована да буде у приправности. То значи да на терен не иде екипа која дежура, они остају у болници, а екипа за приправност се позива од куће, без обзира да ли је у питању слободан дан, празник, дан или ноћ, истиче др Антић.
Принцип минималне инвазивности у хирургији користи се за што бољи резултат и то је принцип којим се руководе у Дечјој болници, где свакодневно раде и ревизије операција рађених у другим болницама, а оперишу и све компликованије случајеве из целе Војводине.
Дечјих хирурга у Војводини је мало. У Сомбору има један хирург, у Суботици два, у Зрењанину један, а у Сремској Митровиц је био један. Све што је компликованије долази код нас, а право детета је да се лечи како треба. Хирурзи у општим болницама не могу да раде 24 сата дневно, а код нас је тако организована служба. Сви ти пацијенти долазе код нас, из целе Војводине, напомиње др Антић и додаје да осим великој броја операције, годишње прегледају 120.000 деце и имају 15.000 хоспитализација, односно болничких пријема.
Према речима директорке Дечје болнице, планирају да наставе са набавком опреме, што чине уз помоћ Покрајинског секретаријата за здравство, а пошто сада могу да примају и нове људе, сматра да ће моћи да прате и спроводе светске трендове у лечењу најмлађе популације.
Љ. Петровић
