Од Катедре за унапређивање процеса рада до данашњег Департмана ова област прешла је велики пут, а иновације које су заштитни знак ових студијских група резултирале су сталним порастом интересовања студената за ове студије и највећим процентом самофинансирајућих академаца који не жале новац како би добили једну од, показало се, престижних диплома у Србији
„Резултати које запослени и студенти постижу данас дају смернице нама у Влади Србије, за креирање привредног и друштвеног миљеа који ће упослити све инжењере који изађу из ове институције. Факултет техничких наука представља пример изванредне праксе премакојој би требало да градимо систем за који сам задужен, а то је пре свега српски иновациони екосистем. Тај екосистем чини иновациона инфраструктура, правни оквир, финансирања и на првом месту, људи способни да иновирају“, рекао је Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој Србије.
„Посетили смо Пословни инкубатор у Новом Саду, место препуно младих људи, одличних идеја, старт-апова који раде, претварајући визију у пословни резултат. Напредује се у изградњи Научно-технолошког парка који би требало да буде носилац развоја иновационог амбијента. И то је тај део инфраструктуре који активно развијамо у Србији. Правни оквир претпоставља да ћемо ускоро донети законе, пре свих закон о венчурном капиталу, односно, оквир за инвестирање ризичног капитала, заштиту интелектуалне својине, како би се учврстило поверење инвеститора којима су иновације, старт-апови и иновациони екосистем од примарног значаја. Крајњи циљ је комерцијализација идеја“, поручио је министар и додао да се деле прве дипломе мастерима студијског програма Инжењерство и иновације, првим инжењерима с овом титулом у Србији.
„То је диплома два универзитета: овог у Новом Саду и Универзитета у Нишу, и то су главни људи у нашем систему. Србија последњих неколико година чини много на изградњи будућности за младе, да остану овде да студенти који изађу с овог и других техничких факултета не одлазе масовно у свет, већ да овде оснују старт-ап компаније, а да имају исте услове за рад као у свету“, истакао је министар за иновације и технолошки развој Србије.
„У данима смо одржавања пријемних испита, а велики број кандидата одговор су на питање да ли су студенти задовољни и да ли виде перспективу са дипломом овог факултета“, рекла је Маријана Дукић Мијатовић, представница Града Новог Сада и чланица Националног савета за високо образовање.
„Како сам у име градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића шефица преговарачких тимова кад су у питању стране инвестиције. Зато се на Факултету техничких наука осећам као код куће, јер се страни инвеститори отимају за најбоље кадрове, инжењере.“
После тридесет година дошло је до реиндустријализације града, а корист од страних фабрика које запошљавају више од седам хиљада људи осетио је цео Јужнобачки округ, поручила је Дукић Мијатовић, истичући да је стопа незапослености у главном граду Војводине, захваљујући улагањима у индустрију.
Захвалница “Дневнику”
На данашњој свечаности признања су, поред првих мастер инжењера студијског програма Иновационо инжењерство, добили и студенти и професори који су активно радили на промоцији Департмана, компаније с којима је Департман највише сарађивао, као и медијске куће које су пратиле рад и развој Департмана за индустријско инжењерство и Факултета техничких наука у целини. Међу награђенима је и “Дневник”.
„Департман за индустријско инжењерство и менаџмент међу највећим је департманима овог факултета, а наш факултет највећи је и по броју самофинансирајућих студената. На тржишту образовања овај департман је лидер међу техничким смеровима“, каже Драган Шешлија, продекан за науку и међународну сарадњу ФТН.
„Разлог томе је стална тежња ка иновативности. Тако смо 1999. усред бомбародвања одлучили да направимо два нова студијска програма од дотадашњег усмерења на Машинском факултету студијски програм индустријског инжењерства и инжењерског менаџмента.“
Он се осврнуо и на историју овог Департмана, од 2002. када су први на простору југоисточне Европе направили програм Мехатронике, укључили напредне технологије у оквиру Индустријског инжењерства, с Управљањем животним циклусом, и наставили с инжењерством информационих система, до данас, кад факултет завршавају први мастер инжењери иновација.
„Данас нас има негде око 150, али не знам тачну бројку јер смо ушли у период кад нам индустрија отима најбоље кадрове. Школујемо око четири хиљаде студената, не знамо тачан број јер се стално појављују нови студенти, нови студијски програми, на свим нивоима студија, од основних до МБА. Данас славимо 39 година откад је професор Зеленовић са својим тимом успоставио нову област за овај регион – индустријско инжењерство. Ова област данас постоји у преко 80 земаља у свету, оних који образују инжењере, који обликују производе, процесе, организације“, рекао је др Бојан Лалић, директор Департмана.
„Верујемо да имамо покретачки дух. Увек међу првима, понекад и пребрзи за окружење, трудимо се да никоме не сметамо у развоју, да будемо препознатљиви. Ове године имамо око 20 посто више кандидата заинтересованих за наше студијске програме. Надамо се да ће први мастери иновационог инжењерства потпомоћи нашем циљу, а то је увођење иновационог инжењерства у домаће компаније.“
И. Вујанов
