“Свако лоше опхођење према мигрантима у претходне две године последице су једнострано донесених одлука држава, а ИОМ и остале УН агенције годинама скрећу пажњу државама на спашавање људских живота и основне постулате хуманитарног приступа на које су се обавезале“, каже Марковић у разговору за Тањуг поводом сутрашњег Међународног дана миграната.
Она истиче да се наша земља од почетка мигрантске кризе одлучила за хумани приступ и поштовање међународних препорука и стандарда када је реч о прихватању и збрињавању миграната и тражилаца азила, али скреће пажњу да се институције у Србији тренутно суочавају са проблемом људи који "упорно покушавају да наставе свој пут даље".
На том путу они, како каже, свакодневно доживљавају трауме, злоостваљања, насиља.
"То институцијама и организацијама које раде у прихватним центрима поставља нови изазов, како помоћи тим људима који су 20 пута до сада покушали да наставе даље и доживели неку врсту кршења људских права", рекла је Марковић.
Услед безуспешних покушаја део њих одлучи да одустане од "жељене земље дестинације" и врати се кући у земљу порекла, а кроз ИОМ-ов програм асистираног добровољног повратка који, према речима наше саговорнице, у Србији постоји већ две деценије, а који је започео добровољним враћањем држављана Србије из ЕУ током деведесетих.
Према ИОМ-овим подацима до сада се у земље порекла, кроз програм асистираног добровољног повратка, вратило 340 миграната, већином из Пакистана, Ирака, Ирана, Авганистана, Марока, Алжира.
Марковић објашњава да је асистирани доборовољни повратак заправо "процедура информисаног доношења одлуке", јер, како наводи, тимови из ИОМ-а и Комесаријата за избеглице који раде у прихватним центрима пружају мигрантима тачне информације о визном систему, азилу, миграцијама у земљама које су њима "жељене земље дестинације" и говоре им о ризицима који их могу задесити на путу - кријумчарење, трговина људима...
Програм добровољног повратка доступан је тражиоцима азила чији је захтев одбијен или повучен, свим мигрантима затеченим на рути у ирегуларном статусу којима није потребна међународна заштита, жртвама трговине људима, малолетницима без пратње, а Марковић каже да може бити и студентима који су остали без средстава или мигрантима којима је истекла боравишна дозвола.
Према њеним речима, програм се односи искључиво на земље где је повратак безбедан, а процене се раде на међународном нивоу и стално се ажурирају листе где је повратак могућ.
Упитана да ли је било повратка малолетника без родитељске пратње, Марковић каже да је до сада био један такав случај, додајући да је реч о посебно рањивој категорији и да се процедуре за њих разликују од стандардног модела добровољног повратка.
Истакла је да се добровољни повратници летом из Београда враћају сами, а да у случају посебно осетљивих категорија ИОМ обезбеђује пратњу лекара, а повратницима су , каже, обезбеђени и програми помоћи.
Реч је о финансијској помоћи - која се обрачунава у односу на стандардни трошак у земљи порекла, и „реинтеграционионим пакетима помоћи“ - којима се у договору са мигрантима обезбеђује дошколовавање, доквалификација, даље лечење.
Говорећи о Међународном дану миграната, Марковић каже да ће ИОМ овај дан обележити у прихватним центрима где ће заједно са мигрантима промовисали њихову културу, националну кухињу, музику.
"Мигранти су наша историја, реалност и будућност", указује она и додаје да о мигрантима треба да размишљамо као о нама самима, јер је свако од нас мигрант било унутрашњи или ван граница своје земље.
Она подсећа да државе имају суверено право да одлуче које ће политике миграција усвојити и које ће мере преузети, али са друге стране, имају обавезу поштовање Конвенције о заштити избеглица и осталих међународних прописа и стандарда везаних за њихову заштиту.
ИОМ је недавно обележио 25 година рада у Србији, а његово ангажовање обухвата области од директне помоћи различитим категоријама миграната до подршке инстутуцијама система на стратешком нивоу.
