Додељене награде „Др Зоран Ђинђић“ за 2020. годину: Прва награда др Луки Стрезоском

Награде „Др Зоран Ђинђић“ за младог научника и истраживача, као и за најбољи дипломски рад, завршни рад на мастер академским студијама или магистарски рад из филозофских и социолошких наука за 2020. годину свечано су уручене у Ректорату Универзитета у Новом Саду.
nagrade
Фото: Универзитет у Новом Саду

Овогодишњи лауреат Прве награде „Др Зоран Ђинђић“ за младог научника и истраживача је др Лука Стрезоски, доцент на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Добитница Друге награде је др Миона Беловић, научни сарадник Научног института за прехрамбене технологије Универзитета у Новом Саду, док је Трећа награда уручена др Марку Родићу, доценту на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.

Добитник награде „Др Зоран Ђинђић“ за најбољи дипломски рад, завршни рад на мастер академским студијама или магистарски рад из филозофских и социолошких наука у 2020. години је Андреј Цветић, за мастер рад „Yuniverzum носталгије: политичко и еманципацијско у литератури о  постсоцијалистичким носталгијама на простору бивше Југославије“, који је одбрањен на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

У име Универзитета у Новом Саду, присутне је поздравила проректорка за наставу и студентске активности проф. др Сања Подунавац-Кузмановић.

„Сигурна сам да сте сви Ви, као и сви претходни добитници Награде „Др Зоран Ђинђић“,ово престижно признање добили, пре свега због тога што сте научили да се кроз свет науке крећете малим корацима. И на том путу кроз царство науке Ви имате снагу ванвременску и жељу да се у разноликости свакодневног живота задржавате на открићима и искуствима која Вас инспиришу и мотивишу“, истакла је проректорка, уз осврт на одломак из текста чувеног писца, аутора књиге „Мали Принц“ Антоан де Сент Егзиперија.

Фото: Универзитет у Новом Саду

Она је додала да је за младе истраживаче веома важно да правилно располажу временом и да разликују примарно од секундарног.

„Верујем да кроз живот не лепршате да не бисте склизнули, већ да разумно планирате ток дана. А уз све то верујем и желим да понекад ипак нађете времена да уживате у уметности“, поручила је проректорка, честитајући овогодишњим добитницима награда.

У име Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, који је традиционални финансијски покровитељ награда, присутне је поздравио покрајински секретар проф. др Зоран Милошевић.

Образложења за доделу годишњих награда „Др Зоран Ђинђић“ за 2020. годину представила је проф. др Биљана Шкрбић, председница Одбора Фонда „Др Зоран Ђинђић“ Универзитета у Новом Саду.

Награде младим истраживачима уручио је покрајински секретар проф. др Зоран Милошевић, док је награду за најбољи мастер рад из филозофских и социолошких наука уручила проректорка проф. др Сања Подунавац-Кузмановић.

Награде „Др Зоран Ђинђић" за младе научнике и истраживаче у 2020. години састоје се од дипломе и новчаног дела, и то у износу од 600.000 динара за Прву награду, 300.000 динара за Другу награду и 200.000 динара за Трећу награду, док Награда „Др Зоран Ђинђић“ за најбољи дипломски рад, завршни рад на мастер академским студијама или магистарски рад из филозофских и социолошких наука у 2020. години обухвата диплому и новчану награду у износу од 300.000 динара.

Финансијски покровитељ годишњих награда „Др Зоран Ђинђић“ је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Аутономне покрајине Војводине.

Годишње награде „Др Зоран Ђинђић“ додељују се од 2004. године. Награда за најбољи дипломски, мастер или магистарски рад додељује аутору рада одбрањеног у текућој години на факултету са универзитета чији су оснивачи Република Србија или Аутономна Покрајина Војводина, док се годишње награде за младе научнике и истраживаче додељују најбољим младим научницима и истраживачима са територије АП Војводине, за постигнуте изузетне резултате у области науке и истраживачког рада у школској години која претходи расписивању конкурса. Квалитет научних резултата оцењује на основу научног нивоа и значаја резултата, утицајности, цитираности, параметара квалитета часописа и конкретног научног доприноса кандидата у реализацији резултата. Поред квалитета, у оцени научно-истраживачког доприноса узима се у обзир и низ квантитативних показатеља.

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести