После јавно пласираних правно неутемељених и потпуно неоснованих теза и идеја одређених, како наводи, правних саветника и конституената извршне власти о ”ратификацији” Темељног уговора између СПЦ и Црне Горе, Џомић, који је био непосредно укључен у његову израду, истиче да после свега јавност, ипак, треба да зна да је на Предлогу темељног уговора радило 10 правника - пет из владе и пет из Цркве.
Предложени уговор, каже, има девет страна текста, 20 чланова и преамбулу и нигде се не помиње израз ”традиционална Црква”, нити, пак, придев ”традиционалан” или ”традиционална”.
Истиче и да се Уговором не забрањују рад и деловање било које верске заједнице, па ни неких невладиних организација које се у јавности приказују као верске заједнице.
Као споран је, наводи, истакнут ”један део преамбуле” и то због, како се тврди, ”историјске конотације која може да забрине један део грађана”.
”Историјска конотација” у преамбули уговора уопште не представља новост, нити, пак, "монопол СПЦ”, наводи Џомић и указује да је члан 7 тог предлога написан још 2012., када је достављен тадашњој влади.
Тај члан, који се наводи као споран, Џомић објашњава, прописује укњижбу неуписаних непокретности на Митрополију и епархије којима припадају.
"Наведена одредба се тиче првог катастарског уписа и то само у неколико катастарских општина на северу Црне Горе у којима још увек није завршен геодетски премер и први упис својинских права на основу закона", каже Џомић.
У питању је, појшњава, процес који траје деценијама и који још увек није завршен.
Напомиње да ни у овом случају нема никаквог ”монопола за СПЦ”.
Џомић и за члан 10 Уговора, који се такође наводи као споран, а који говори о верским празницима, истиче да никоме из Цркве није пало на памет да верске празнике уговором прогласи за државне.
Циљ је да се, управо уважавајући православне вернике, за три велика и важна православна верска празника - Светога Саву, Светога Василија Острошког и Светог Петра Цетињског - православним верницима омогуће, онолико колико је то могуће као и у случају других, законом прописаних, празника, нерадни дани ради задовољења њихових верских потреба.
Ни ту, дакле, нема никаквог ”монопола за СПЦ”, пише Џомић и као пример наводи припаднике мухамеданске вере, којима је таквим уговором са Исламском заједницом у Црној Гори признато право да се ”запосленима код послодавца омогући у складу са актима послодавца могућност коришћења одмора у току радног времена ради испољавања верске молитве која се врши петком ”Џума намаз”.
Џомић констатује да, ако не могу да се уговором уваже верске специфичности, онда уговори државе са црквама и верским заједницама немају никаквог смисла.
Навео је да није на њему да нагађа да ли у овом тренутку надлежни представник државе Црне Горе хоће или неће да потпише Темељни уговор са СПЦ.
Ипак, истиче, мора да каже да су “бесмислене тлапње о наводној обавези да се Темељни уговор усвоји на влади пре закључивања”, јер није предвиђено ни Пословником владе.
Правним саветницима сугерише да прочитају Бечку конвенцију о уговорном праву.
“Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве није међународни уговор, а однос Црне Горе и Српске Православне Цркве није међународни однос у смислу важећих правних аката. Паметноме доста”, закљуучио је Џомић у ауторском тексту за подгорички портал ИН4С.
